Naučnici upozoravaju na to da će do 2050. broj ljudi od 65 godina i više na globalnom nivou premašiti 1,5 milijardi, što podstiče potrebu za dubljim razumevanjem procesa starenja.
Foto: Profimedia
Tri talasa starenja mozga
Naučnici su sada otkrili tri 'talasa' starenja mozga, a ono počinje pre 60. godine.
Bilo da punimo 60, 70 ili 80 godina, svako počinje da se oseća 'starim' u različito vreme, piše Daily Mail.
Međutim, stručnjaci su došli do iznenađujućeg otkrića kada je reč o starenju mozga i slabljenju kognitivnih sposobnosti - otkrili su da nivo 13 proteina povezanih sa starenjem mozga raste od 57, 70 i 78 godina.
Pročitajte još
To bi moglo da znači da su te određene godine života ključne za intervencije koje će pomoći da duže vreme održimo mozak zdravijim.
Tim stručnjaka analizirao je koncentraciju oko 3.000 proteina u krvnoj plazmi gotovo 5.000 Britanaca između 45 i 82 godine. Analiza je otkrila da 13 proteina snažno povezanih sa starenjem mozga stvara tri vrhunca vezana za godine života kada ljudi napune otprilike 57, 70 i 78 godina.
Stručnjaci upozoravaju da rast nivoa ovih 13 proteina može odražavati promene u zdravlju mozga u tim specifičnim godinama.
Protein brevican (BCAN) povezan je s pojavom demencije, moždanog udara i problema s kretanjem, a i protein GDF15 veže se uz bolesti uobičajene prilikom starenja.
Foto: Shutterstock
Ključna je peta decenija života
Sve ovo moglo bi da bude izuzetno bitno za razmatranje intervencija u procesu starenja mozga s ciljem odlaganja pojave bolesti kao što je demencija.
Istraživanje je vodio tim sa Univerziteta Zhengzhou u Kini, a rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Nature Aging.
"Otkrili smo da je kasna peta decenija potencijalna vremenska tačka za početak starenja mozga. Osim toga, naša studija je pokazala da su sedma i kasna sedma decenija takođe bitne vremenske tačke u starenju mozga', poručili su stručnjaci.
Ovo istraživanje doprinosi premošćavanju suštinskih praznina u pojašnjavanju molekularnih mehanizama starenja mozga, sa značajnim implikacijama za razvoj biomarkera za to, kao i personalizovanih terapija za naknadne poremećaje povezane sa starenjem.
Ovo otkriće dolazi samo nekoliko meseci nakon što su odvojena istraživanja takođe odredila decenije života tokom kojih telo najviše stari - razbijajući ideju da se to događa postepeno.
Zabrinjavajući podatak
Zabrinjavajuće zvuči i činjenica da je broj ljudi s dijagnostikovanom Alhajmerovom bolešću u Ujedinjenom Kraljevstvu porastao s oko 340.000 u 2011. na gotovo 550.000 u 2019., a predviđa se da će dva miliona ljudi u toj zemlji imati demenciju do 2050.
Dalje, u septembru je tim naučnika sa Univerziteta Stanford utvrdio da promene povezane sa starenjem, uključujući usporavanje metabolizma, starenje kože i povećanu sklonost bolestima, pokazuju značajne vrhunce od 44 i 60 godina.
Te promene mogu dovesti do gojenja ili više konzumiranja alkohola.
Dr Majkl Snajder, profesor genetike na Univerzitetu Stanford i stariji autor studije, rekao je:
"LJudi pretpostavljaju da svako stari postepeno. Ispostavilo se da većina promena nije linearna".
Foto: Profimedia
Saveti naučnika
Kako bi se ublažio uticaj ovih dramatičnih 'talasa' starenja, tim predlaže da ljudi koji se približavaju prekretnicama od 44 i 60 godina češće vežbaju i usvoje zdraviju ishranu.
Naučnici su tokom analize primetili da se 81 posto posmatranih molekula, uključujući proteine i RNK, promenilo u najmanje jednom talasu.
Tim je na kraju zaključio da se značajna disregulacija javlja u dva glavna perioda - u dobi od 44 godine, koja uzrokuje najveći pomak, kao i u 60. godini.
"Ova istraživanja su verovatno vrlo dobro usklađena s iskustvima koja smo sami stekli ili smo čuli od drugih koji percipiraju nagli pad fiziološke sposobnosti", rekao je dr Stiv Hofman s Instituta za starenje Leibniz u NJemačkoj za Wall Street Journal.
"Identifikovanje i proučavanje ovih faktora trebalo bi da bude prioritet za buduća istraživanja", rekao je dr Ksiatao Šen, bivši postdoktorand na Stanfordu, a sada docent na Nanyang Technological University u Singapuru.
Kod ljudi u 40-im godinama uočene su značajne promene u broju molekula povezanih s alkoholom, kofeinom i metabolizmom lipida, kao i pomake u markerima povezanima s kardiovaskularnim bolestima, te starenjem kože i mišića.
Sličan, ali manje izražen talas starenja zabeležen je u dobi od 60 godina.
Moguće je da bi neke od ovih promena mogle biti povezane s načinom života ili faktorima ponašanja koji se grupišu u ovim starosnim grupama, zaključio je dr Snajder.
Blic žena
