Научници упозоравају на то да ће до 2050. број људи од 65 година и више на глобалном нивоу премашити 1,5 милијарди, што подстиче потребу за дубљим разумевањем процеса старења.
Фото: Профимедиа
Три таласа старења мозга
Научници су сада открили три 'таласа' старења мозга, а оно почиње пре 60. године.
Било да пунимо 60, 70 или 80 година, свако почиње да се осећа 'старим' у различито време, пише Даилy Маил.
Међутим, стручњаци су дошли до изненађујућег открића када је реч о старењу мозга и слабљењу когнитивних способности - открили су да ниво 13 протеина повезаних са старењем мозга расте од 57, 70 и 78 година.
Прочитајте још
То би могло да значи да су те одређене године живота кључне за интервенције које ће помоћи да дуже време одржимо мозак здравијим.
Тим стручњака анализирао је концентрацију око 3.000 протеина у крвној плазми готово 5.000 Британаца између 45 и 82 године. Анализа је открила да 13 протеина снажно повезаних са старењем мозга ствара три врхунца везана за године живота када људи напуне отприлике 57, 70 и 78 година.
Стручњаци упозоравају да раст нивоа ових 13 протеина може одражавати промене у здрављу мозга у тим специфичним годинама.
Протеин бревицан (БЦАН) повезан је с појавом деменције, можданог удара и проблема с кретањем, а и протеин ГДФ15 веже се уз болести уобичајене приликом старења.
Фото: Shutterstock
Кључна је пета деценија живота
Све ово могло би да буде изузетно битно за разматрање интервенција у процесу старења мозга с циљем одлагања појаве болести као што је деменција.
Истраживање је водио тим са Универзитета Зхенгзхоу у Кини, а резултати су објављени у стручном часопису Натуре Агинг.
"Открили смо да је касна пета деценија потенцијална временска тачка за почетак старења мозга. Осим тога, наша студија је показала да су седма и касна седма деценија такође битне временске тачке у старењу мозга', поручили су стручњаци.
Ово истраживање доприноси премошћавању суштинских празнина у појашњавању молекуларних механизама старења мозга, са значајним импликацијама за развој биомаркера за то, као и персонализованих терапија за накнадне поремећаје повезане са старењем.
Ово откриће долази само неколико месеци након што су одвојена истраживања такође одредила деценије живота током којих тело највише стари - разбијајући идеју да се то догађа постепено.
Забрињавајући податак
Забрињавајуће звучи и чињеница да је број људи с дијагностикованом Алхајмеровом болешћу у Уједињеном Краљевству порастао с око 340.000 у 2011. на готово 550.000 у 2019., а предвиђа се да ће два милиона људи у тој земљи имати деменцију до 2050.
Даље, у септембру је тим научника са Универзитета Станфорд утврдио да промене повезане са старењем, укључујући успоравање метаболизма, старење коже и повећану склоност болестима, показују значајне врхунце од 44 и 60 година.
Те промене могу довести до гојења или више конзумирања алкохола.
Др Мајкл Снајдер, професор генетике на Универзитету Станфорд и старији аутор студије, рекао је:
"Људи претпостављају да свако стари постепено. Испоставило се да већина промена није линеарна".
Фото: Профимедиа
Савети научника
Како би се ублажио утицај ових драматичних 'таласа' старења, тим предлаже да људи који се приближавају прекретницама од 44 и 60 година чешће вежбају и усвоје здравију исхрану.
Научници су током анализе приметили да се 81 посто посматраних молекула, укључујући протеине и РНК, променило у најмање једном таласу.
Тим је на крају закључио да се значајна дисрегулација јавља у два главна периода - у доби од 44 године, која узрокује највећи помак, као и у 60. години.
"Ова истраживања су вероватно врло добро усклађена с искуствима која смо сами стекли или смо чули од других који перципирају нагли пад физиолошке способности", рекао је др Стив Хофман с Института за старење Леибниз у Њемачкој за Wалл Стреет Јоурнал.
"Идентификовање и проучавање ових фактора требало би да буде приоритет за будућа истраживања", рекао је др Ксиатао Шен, бивши постдокторанд на Станфорду, а сада доцент на Нанyанг Тецхнологицал Университy у Сингапуру.
Код људи у 40-им годинама уочене су значајне промене у броју молекула повезаних с алкохолом, кофеином и метаболизмом липида, као и помаке у маркерима повезанима с кардиоваскуларним болестима, те старењем коже и мишића.
Сличан, али мање изражен талас старења забележен је у доби од 60 година.
Могуће је да би неке од ових промена могле бити повезане с начином живота или факторима понашања који се групишу у овим старосним групама, закључио је др Снајдер.
Блиц жена
