Постоји најшире прихваћена теза, легенда да је Јосип Броз Тито био навијач Хајдука из Сплита, који је годинама имао највећу петокраку у грбу и тиме се поносио, као и због значајне улоге коју је Хајдук имао у Народноослободилачкој борби.
Фото: Профимедиа
Међутим, југословенски фудбалер и фудбалски тренер Стјепан Бобек, тврдио је да је Тито био и симпатизер војног клуба Партизан по политичкој линији, али да му је у срцу био само Хајдук. Партизан је симпатизовао, а за Хајдук је заиста навијао.
Понекад, онако дипломатски, није желео да се изјашњава о томе за кога навија, говорећи да то не сме јер је председник државе, али једном приликом му се омакло.
Сви "народи и народности" желели су да знају одговор на највеће спортско питање, откриће највеће фудбалске мистерије.
- Тито ми је једном рекао: "Иначе сам био симпатизер Партизана." Нормално је да је Јосип Броз Тито био навијач Хајдука, јер су они били у рату, је л’ тако? Они су тада отишли тамо, али после тога, био је симпатизер Партизана, сигурно због разних генерала који су утицали на њега па је постао партизановац. Е сад, дошао је на једну утакмицу где смо играли против Црвене звезде. Ја сам био резерва, седео сам иза њега. Кад је Звезда дала гол, цео стадион је гледао у Тита, исто као и кад су пала остала два за победу Звезде 3:0. Када сам то видео, рекао ми је Тито: "Одлучио сам да више не долазим на утакмице." Јер је ипак био председник - рекао је Бобек у архивском снимку објављеном пре четири године на "Јутјуб каналу Црвене звезде, притом алудирајући на турнеју коју је Хајдук имао у Италији играјући против савезника током рата, пише "Нет.хр".
Прочитајте још
Хајдук је један од ретких клубова с подручја Краљевине Југославије који је задржао своје предратно име, а тиме и своју баштину. Разлог за то је његово приступање партизанском покрету, чиме је клуб постао симбол отпора окупатору, али и пропагандно средство Титових комуниста. Наиме, увидом да клуб не могу приволити да наступа у италијанској Серији А, италијански фашисти, којима је већи део Далмације припао Римским уговорима у мају 1941. године, распустили су клуб, а годину дана касније основали Социета Цалцио Спалато.
Који спорт је Тито лично највише волео да тренира, а који је остао са њим и под старе дане?
У фељтону "Браво, око соколово" објављеном у часопису "Практична жена" 1980. године новинар Звонко Штаубрингер пише које спортове је Тито фаворизовао и за које клубове је навијао.
Познато је да се Тито активно бавио стрељаштвом и да је радо гађао глинене голубове из пушке. На Брионима је волео да пуца и из малог флоберт-пиштоља с дугом цеви, домета 150 метара.
- Кад год сам уморан, ја мало гађам у мету - говорио је Тито својим гостима на острву кад би га видели с пиштољем у руци.
- Главно је да човек нешто ради. Страшно је то бити непокретан. Много ми је помогло у животу то што сам још као шегрт почео да се бавим спортом, рвањем, па касније мачевањем… То држи човека - рекао је својевремено Тито.
Приликом рођенданских свечаности у Белом двору, у мају 1966. године, Тито се сусрео с делегацијом спортиста. Милан Ерцеган, секретар Савеза организација за физичку културу, казао је Титу да је Југославија у неколико спортова светска сила, написао Звонко Штаубрингер.
- У кошарци, ватерполу, стрељаштву… - и како је споменуо стрељаштво, Тито је ведро понудио своје услуге:
- Ако вам је потребан добар стрелац, узмите мене!
Кад су у мају 1964. у Белом двору Титу представљени светски прваци у рвању Вуков и Хорват, он им је искрено честитао на успеху и задовољно додао:
- И ја сам се у младости бавио рвањем. То ми се више свиђа него бокс у коме је главно што јаче ударити.
"Мачевање ми је у младости било најдраже"
Спортисти га тада упиташе који му је спорт у младости био најдражи. Тито им је одговорио:
- Мачевање. А бавио сам се и гимнастиком… А данас волим пливање и лов… Иначе, ја сам за масовни спорт…
Рајко Митић, познати фудбалер чије име носи стадион Црвене звезде, који је неколико пута разговарао с другом Титом, казао је својевремено да је Тито увек био тачно и широко упућен у спорт. У незаборавном сећању му је остао сусрет поводом Дана младости у мају 1957. године:
- Питали смо председника све што смо желели знати. И још једном смо се ми спортисти уверили да је Тито и велики и обичан човек, и друг и пријатељ, да има неописиву моћ да се приближи нама, обичним људима… Рекао нам је, на пример, да навија за југославенску репрезентацију, за све спортисте Југославије. И да није навијач ниједног клуба посебно… На крају председник је свима упутио и један пријатељски савет: "Такмичите се увек у границама могућности, поштујте игру, људе, срце, навијаче."
Тито када год би га званично питали, није имао никог за кога би навијао. Твдио је да навија за све југословенске клубове и да их радо прати када играју у иностранству.
Некада давно, Тито је чак ишао на неке утакмице. Непосредно након рата, више пута је на стадиону ЈНА присуствовао двобојима између Партизана и Црвене звезде. И сваки пут када би играчи Црвене звезде постигли гол, гледаоци би окретали главе ка трибини на којој је седео Маршал, како би видели како ће реаговати. Већина је мислила да навија за Партизан.
Фото: Профимедиа
- А мени је било свеједно - причао је Тито једном приликом у друштву спортиста.
- Волим да утакмица буде лепа, да квалитет фудбала буде што бољи и да имамо што већи број добрих тимова, а не да по сваку цену побеђује овај или онај тим. Неки од њих су толико страсни навијачи да се помало бојим да им се нешто не догоди током утакмице - рекао је Тито својевремено.
Када се говорило о томе да је Тито навијач Хајдука, он је рекао следеће:
- Навијачи Црвене звезде и Партизана сматрају ме вашим (Хајдуковим) навијачем, али ја не навијам ни за један клуб - демантовао је Тито у разговору са "Мајсторима с мора", чију делегацију је примио у пролеће 1962. године.
Бернард "Бајдо" Вукас, најбољи играч Хајдука свих времена, као да се извињавао покровитељу прославе педесетогодишњице Хајдука:
- Никако да освојимо ваш пехар. Прошле године смо били најближи циљу, али нас је Вартекс победио. А ове године смо изгубили у Сомбору.
- Да, често се дешава да мали помрсе рачуне великима - тешио га је Тито.
Девет година касније, приликом пријема делегације спортиста 23. јуна 1971. у Белом двору, капитен "Мајстора с мора" Драган Холцер поносно је рекао Титу:
Фото: Профимедиа
- Хајдук је нови првак државе!
Тито се на то само насмејао:
- Знам. И честитам. То је био мој клуб - ипак је признао Тито.
- Били сте и за време народноослободилачке борбе најбољи тим.
- А ми смо освојили ваш Куп - похвалио се капитен Црвене звезде Драган Џајић.
- Да, знам. Ви имате највише навијача… И вама честитам - одговорио би Тито.
Тито се љутио када би на утакмицама долазило до разних нереда и неспортског понашања:
- Не волим што с времена на време, нарочито у фудбалу, долази до нереда. Непријатно ми је када се то дешава. Поготово када се прекршаји чине намерно. То није спортски. Стога наши спортисти не би смели такво нешто себи да дозволе. Њихово понашање мора бити узорно.
Другом приликом, када су га питали шта му се не свиђа у нашем спорту, Тито је одговорио:
- Никако ми се не свиђа купопродаја играча у фудбалу.
На крају, када рекапитулирамо све изворе, председник СФР Југославије, Јосип Броз Тито, био је званично неутралан по питању поседовања омиљеног фудбалског клуба. Но, наведена сведочења и извори тврде да је Јосип Броз Тито волео Хајдук из Сплита у младости и касније фудбалски клуб Партизан по политичкој линији.
(Стил)
