POSLE 100 LETA SE SPREMAJU ZA RAT "Slomili bi nas za 2 dana"

Kanadske oružane snage razradile su scenario za slučaj mogućeg vojnog napada Sjedinjenih Američkih Država, nakon izjava Donalda Trampa o pripajanju kanadske teritorije. Prema pisanju britanskog Telegrafa, reč je o prvom slučaju u poslednjih sto godina da Otava zvanično razmatra mogućnost pretnje sa svoje južne granice.

U planskim dokumentima navodi se da bi, zbog ogromne vojne nadmoći SAD-a, Kanada bila prisiljena da se osloniti na nekonvencionalne oblike ratovanja.

Kanadski generali smatraju da bi otpor morao da podseća na taktike koje su avganistanski mudžahedini koristili protiv američkih snaga, uključujući zasede tipa „udari i beži“, u kojima bi učestvovali vojnici i naoružani civili.

Posebna uloga u tom modelu pripala bi dronovima, koji bi se koristili za nanošenje što većih gubitaka američkim trupama, po uzoru na ukrajinsku vojsku u borbi protiv Rusije.

Procene kanadskih odbrambenih zvaničnika ukazuju da bi američke snage mogle da slome klasičnu kanadsku odbranu za svega dva dana. U takvom scenariju, kanadska vojska bi, prema planu, pokrenula dugotrajni otpor nalik 20-godišnjoj pobuni džihadista u Avganistanu protiv SAD-a.

Vojni odnos snaga dodatno naglašava razmere tog izazova. Kanada raspolaže s oko 71.500 aktivnih vojnika i 30.000 rezervista, dok američka vojska ima oko 2,8 miliona pripadnika. Samo američki marinci, za koje se pretpostavlja da bi predvodili napad, broje oko 186.000 aktivnih vojnika i dodatnih 40.000 u rezervi. Kako bi se ublažio ta nesrazmera, načelnica kanadskog odbrambenog štaba, general DŽeni Karinjan, najavila je plan za formiranje rezervnih snaga od 400.000 dobrovoljaca.

Visoki izvor iz odbrambenih snaga rekao je da će Kanada imati tri meseca da se pripremi za kopnenu i pomorsku invaziju od prvog znaka gomilanja američkih trupa. U dokumentima se takođe navodi da će se tražiti pomoć od saveznika, uključujući Veliku Britaniju i Francusku.

Iako je plan detaljan, sam model naglašava da je verovatnoća američkog napada izuzetno mala. Penzionisani general-potpukovnik Majk Dej, bivši glavni strateški planer Kanadskih oružanih snaga, opisao je ideju o američkoj invaziji kao „neobičnu“. Međutim, dodao je da čak ni SAD ne bi imale dovoljno trupa da kontrolišu sve veće gradove Kanade.

- NJihova jedina nada bi bio prodor u ruskom stilu ka Kijevu i nada da će to uspeti i da će se ostatak zemlje predati kada preuzmu vlast u Otavi. Kao i Ukrajina, bilo bi mi nezamislivo da bismo se predali ako bi oni uzeli našu prestonicu - rekao je Dej.

Model takođe sugeriše da se Sjedinjene Države, pod Donaldom Trampom, udaljavaju od uloge kamena temelja zapadnih saveza koju su imale od kraja Drugog svetskog rata. Kanadski premijer Mark Karni rekao je da je došlo do „pukotine“ u svetskom poretku nakon što je Tramp pokušao da preuzme Grenland.

Tramp je više puta izjavio da bi želeo da Kanada postane deo Sjedinjenih Država, nazivajući bivšeg premijera DŽastina Trudoa „guvernerom velike zemlje Kanade“ i šaleći se da je Kanada „51. država“. Jedan od razloga za njegovo interesovanje za Kanadu je njegovo uverenje da Otava nije sposobna da se nosi sa pretnjama iz Kine i Rusije na severu.

Usred ovih tenzija, Tramp je uveo carine od 35 odsto u avgustu 2025. godine, koje su kasnije smanjene. Prema nedavnom izveštaju NBC News-a, on je i dalje „fiksiran“ na tome da Kanada postane deo Sjedinjenih Država.