Hrvati pustili invazivnu vrstu zbog zmija, sad se premnožili

Priča zapravo kreće početkom dvadesetog veka kada je indijski mungos u Dalmaciju doveden u cilju smanjenja populacije zmija koje su tih godina preplavile ostrva. Nakon Mljeta, Brača, Korčule i Hvara, Čiovo je bilo poslednja destinacija nastanjivanja ovih životinjica koje su ubrzo nakon dolaska u novo stanište svoje prehrambene navike prilagodile podneblju u kojem su naseljeni.

Tako su se, osim što su "sredili" zmije, mungosi preorijentisali na druge izvore hrane jer nisu imali prirodnih neprijatelja - uništavaju gnezda ptica, love divlje zečeve, fazane, napadaju domaću živinu...

- Istina je da su mungosi vremenom iskorenili zmije, ali su postali i pretnja bioraznolikosti. I sada ta invazivna vrsta gospodari našim ostrvom - ispričao je za Slobodnu Dalmaciju Joško Miše, potpredsednik lovačkog udruženja Trogir pod čijim se patronatom nalazi ostrvo Čiovo.

- Nisu samo ugroženi fazani, već i ostale ptice, njihova jaja i mladunčad. Možete ih videti kako se slade i voćem, pa i nekim sisarima duplo većim od njih. Veliki su neprijatelji i peradi. Retki stanovnici koji još drže kokoške, koje su u svakodnevnom sukobu sa ovim opasnim predatorima. Nema dana, a da neko ne prijavi štetu. Od nekoliko stotina koliko smo, po nekakvim procenama, mislili da živi na otoku, danas slobodno možemo reći da ih ima nekoliko hiljada - istakao je.

Prošle godine govorilo se o nabavci 550 zamki kao "rešenju za izopštavanje ove vrste s ostrva", a sad je objavljeno da su Univerzitet Gete i Javna ustanova More i krš udružili snage u istraživanju ekologije malog indijskog mungosa na Čiovu.

Kako su objasnili, prošle nedelje njihovim zaposlenima na terenu pridružio se i naučnik Norbert Peter, član Odeljenja za integrativnu parazitologiju i zoofiziologiju Univerziteta Gete u Frankfurtu.

- Tokom intenzivnog terenskog rada sprovedeno je istraživanje i praćenje populacije malog indijskog mungosa (Urva auropunctata), s ciljem prikupljanja dodatnih podataka o njegovom prisustvu, rasprostranjenosti i ekologiji, kao i boljeg razumevanja njegovog uticaja na lokalni ekosistem - naveli su iz ustanove i dodali da ova saradnja predstavlja važan korak u istraživanju invazivne strane vrste.

Mali indijski mungos jedna je od najrasprostranjenijih invazivnih stranih vrsta među kopnenim sisarima. Na područjima na koja je unet zabeleženi su različiti negativni uticaji na autohtone životinjske zajednice, naročito na ostrvima, gde su se brojne vrste razvijale u izolaciji i mogu biti posebno osetljive na pojavu novih predatora, objasnili su.

- U okviru dalje saradnje sa Odeljenjem za integrativnu parazitologiju i zoofiziologiju Univerziteta Gete istraživaće se i širi biološki i zdravstveni aspekti prisustva malog indijskog mungosa na Čiovu. Posebna pažnja biće posvećena identifikaciji parazita i potencijalnih patogena povezanih sa ovom vrstom, kao i mogućnosti da mungos bude njihov prenosilac ili domaćin.

- Analiza prikupljenih uzoraka pomoći će da se odgovori na pitanja koje parazite i patogene mogu nositi jedinke na Čiovu, postoji li mogućnost prenošenja određenih uzročnika bolesti na druge životinje i kakav bi mogao biti njihov epidemiološki značaj - istakli su iz Javne ustanove More i krš.