NAĐEN MRTAV U SAUNI Zloslutna poslednja objava Vuletića

Nekadašnji potpredsednik FK Partizan Vladimir Vuletić preminuo je u 47. godini života.

Vuletić je nađen mrtav u sauni svog stana nakon što se danima nije javljao na telefon.

On je bio veoma aktivan na društvenim mrežama, a njegova poslednja objava izazvala je dosta reakcija.

BloombergAdria.com

"…da ću u po reči stati, da se neću osvrtati…nikada…", je poslednja objava Vuletića, inače deo pesme "Naposletku” koju izvodi Đorđe Balašević.

Takođe, poslednji snimak na društvenim mrežama Vladimir Vuletić je objavio 6. oktobra.

Na snimku Vuletić peva pesmu "Što se bore misli moje".

Ko je bio Vladimir Vuletić?

Vladimir Vuletić je srpski pravnik, univerzitetski profesor i nekadašnji funkcioner Fudbalskog kluba Partizan. Rođen je u Šapcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu diplomirao je 2001. godine kao najbolji student generacije.

BloombergAdria.com

Akademsku karijeru izgradio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde se bavi pravnom istorijom i rimskim pravom. Široj javnosti postao je poznat i po angažmanu u FK Partizan, gde je u decembru 2014. izabran za predsednika Nadzornog odbora, a potom obavljao funkciju potpredsednika kluba. Sa te funkcije povukao se 9. februara 2021. godine.

Vuletić je bio prisutan i u javnom i političkom životu Srbije, gde je učestvovao u medijskim debatama o društvenim i političkim temama.

Balaševićeva "Naposletku"

Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za točak
bršljan ne hvata, zalud izgužvana svila

To je tako, ne pravi od tuge nauku
mami svetlo na sledećem bregu
okopniće moj otisak
na tvom jastuku, još kako kao ježuška u snegu

Razbiću gitaru, crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tečem i kad stojim

Ali opet, da l' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da baš ne umem novce brojati
i da je ništa sve što nudim

Ref.
Naposletku, ti si navek znala da sam svirač
brošić što se teško pribada
da me može oduvati najblaži nemirač
da ću u po' reči stati
da se neću osvrtati, nikada

Ređaš po vitrini fini, porculanski svet
al' ja sam figurica bez žiga
pazi, to je bajka što ti pada na pamet
fali ti baš ovaj cigan, ne, dušo

Tek u jesen otkriju se boje krošanja
sve su slične u leto zeleno
naposletku, ti si dobro znala
ko sam ja, čemu suze, lepa ženo

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac
moj je šešir šatra pomična
usne, tiče-rugalice, a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica obična

Naposletku, ti si navek znala da sam svirač
da je nebo moja livada
da me može oduvati najblaži nemirač
da ću u po reči stati
da se neću osvrtati, nikada

Da ću u po reči stati
da se neću osvrtati