SAD ograničila Staršild, Kijev traži evropske alternative

Nalog za ograničavanje satelitskog sistema Starsild, koji ukrajinska vojska koristi za komunikaciju na frontu i operacije dronovima, stigao je iz Bele kuće, izjavili su za Rojters dva američka i jedan zapadni zvaničnik upoznat sa slučajem.

Prema tvrdnjama izvora, rukovodioci američkog Ministarstva odbrane dobili su poruku da je potrebno ograničiti rad servisa Staršild kompanije SpejsEks koji koristi ukrajinska vojska. Nije precizirano ko je u Beloj kući doneo odluku niti ko je bio zadužen za njeno sprovođenje.

Visoki američki zvaničnik izjavio je da predsednik SAD Donald Tramp nije tražio ograničavanje usluge.

- Predsednik nikada nije podneo takav zahtev - rekao je zvaničnik odgovarajući na pitanje o nalogu za ograničavanje sistema.

Ukrajinski zvaničnici saopštili su da su prijemnici sistema Starlink, odnosno njegove vojne verzije Staršild, prestali da funkcionišu u Ukrajini kada su bili postavljeni na objekte koji se brzo kreću, što je ometalo rad ukrajinskih dronova koji koriste satelitsku vezu za navigaciju.

Zvaničnik ukrajinskog Ministarstva odbrane izjavio je u četvrtak da prijemnici ponovo rade u pokretu, ali samo pri brzinama do 160 kilometara na čas.

Ograničenja su, prema navodima ukrajinskih zvaničnika, otežala napade na ruske snage i logističke ciljeve na okupiranim teritorijama, kao i rad dronova-presretača koji se koriste za obaranje ruskih bespilotnih letelica tipa "šahed".

Odluka o privremenom ograničavanju satelitskog sistema usledila je u trenutku kada Tramp vrši pritisak na Kijev da obustavi napade na ruske rafinerije, koje američki predsednik povezuje sa rastom cena energenata i mogućim posledicama po izglede njegove Republikanske stranke na novembarskim izborima za Kongres.

Međutim, stručnjaci navode da je rast cena energenata prvenstveno posledica rata SAD i Izraela protiv Irana, tokom kojeg su iranski napadi na energetska postrojenja i gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza poremetili globalno snabdevanje.

Izvršni direktor kompanije SpejsEks Ilon Mask izjavio je u sredu da su sistemi Staršild u vlasništvu i pod kontrolom američke vlade, zbog čega odluke o ograničavanju brzine ili korišćenja donose američka vojska ili predsednik SAD.

Odnosi Kijeva i Vašingtona pogoršani su poslednjih dana nakon sastanka održanog 9. oktobra u Majamiju, na kojem su učestvovali predstavnici SAD, Ukrajine, evropskih zemalja i Svetske banke, navodi agencija.

Prema rečima izvora upoznatog sa sastankom, zet američkog predsednika DŽared Kušner i specijalni izaslanik Bele kuće za Bliski istok Stiv Vitkof zauzeli su oštar stav prema ukrajinskoj delegaciji i izrazili nezadovoljstvo zbog nastavka ukrajinskih napada na ruske rafinerije uprkos ponovljenim zahtevima Vašingtona da se oni obustave.

Američka delegacija je, prema istom izvoru, objasnila i odluku Vašingtona da postigne dogovor sa Rusijom o isporuci dizel - goriva, uz obrazloženje da Bela kuća očekuje da bi taj potez mogao da podstakne Moskvu na popuštanje u mirovnim pregovorima.

Visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da su predstavnici Kijeva u utorak i sredu kontaktirali sa visokim zvaničnicima Bele kuće, Stejt departmenta i Pentagona kako bi dobili objašnjenje o ograničenju sistema Starshield. Prema njegovim rečima, ukrajinskoj strani je rečeno da je odluka doneta u Beloj kući.

Američko Ministarstvo odbrane potrošilo je milijarde dolara na usluge Starlink i Staršild, a nabavilo je i posebne satelite Starshield, uključujući komunikacione satelite za upozoravanje na raketne napade i satelitsku mrežu za izviđanje Nacionalne kancelarije za izviđanje SAD.

Savetnik Zelenskog: Kijev radi na evropskim alternativama za Starlink

Glavni savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Ihor Žovkva izjavio je danas da Ukrajina radi na evropskim alternativama za satelitsku komunikaciju Starlink, kao i za američke sisteme protivvazdušne odbrane.

On je za Juronjuz rekao da je evropski program antibalističkih raketa FREYJA napredovao do direktnog angažmana između odbrambenih kompanija.

- Potreban nam je evropski ekvivalent sistema protivvazdušne odbrane - rekao je i dodao da Ukrajina namerava da preuzme vodeću ulogu u njegovom razvoju.

Na pitanje o Starlinku i evropskim alternativama za njega, Žovkva je samo rekao da će napredak doći znatno brže nego što su skeptici očekivali.

- Imamo jasan raspored i rokove. Biće to mnogo brže od 10 ili 15 godina, pa čak i brže od pet - rekao je on.

Naglasio je i da Evropa mora da bude uključena u sve pregovore o okončanju rata, tvrdeći da je buduća sigurnost Ukrajine neodvojiva od bezbednosti šireg kontinenta.