Da li je ovo realan broj? Koliko je Rusa poginulo u Ukrajini

Rusija nije službeno objavila svoje gubitke na frontu od septembra 2022. godine, a nezavisne procene redovno odbacuje kao nepouzdane. Prema Rostatovim brojkama, rat u Ukrajini najsmrtonosniji je sukob za Rusiju od Drugog svetskog rata i daleko nadmašuje broj od 13.000 sovjetskih vojnika poginulih tokom devetogodišnjeg rata u Avganistanu.

„Rat nije nikad bio smrtonosniji”

Rosstat je bio meta hakerskog napada od 29. oktobra do 1. novembra. Izvele su ga hakerske grupe Beloruski kibernetički partizani i Silent Crow, koje su na naslovnoj stranici agencije ostavile svoje poruke. Te grupe, koje su u Rusiji zabranjene kao „ekstremističke organizacije”, ukrale su podatke o ruskoj ekonomiji, demografiji i ratnim gubicima.

- Ovo je dosad najznačajnije curenje podataka o ruskim žrtvama - izjavio je za The Moscow Times Janis Kluge, šef odeljenja za Rusiju i Evroaziju u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

- Mislim da je sada potvrđena činjenica da rat nikada nije bio smrtonosniji nego što je trenutno.

Šta podaci otkrivaju?

Osim aktivnih vojnika, brojka koju je izračunala grupa Sajlent krou uključuje i civile poginule u vazdušnim napadima te tokom ukrajinskog upada u ruski region Kursk 2024. godine. Ukupan broj poginulih verovatno je i veći jer podaci ne obuhvataju nestale vojnike, kao ni 27.000 stranih boraca za koje se procenjuje da su regrutovani u ruske oružane snage.

The Moscow Times je nasumično proverio 50 imena iz baze podataka koju vode Medijazona i Bi-Bi-Si na ruskom jeziku, i ih uporedio sa podacima grupe Sajlent krou, ali nije mogao u potpunosti da potvrdi ceo set podataka.

Ipak, brojke se podudaraju sa drugim procenama ruskih gubitaka. Britansko Ministarstvo odbrane početkom septembra objavilo je da je više od pola miliona ljudi poginulo boreći se za Rusiju, a ukupan broj žrtava, uključujući ranjene, mogao bi da dostigne 1,5 miliona.

Od početka rata u krajini, na svaki osvojeni kilometar teritorije navodno je poginulo 6,2 Rusa. Ta teritorija svake godine postaje sve skuplja jer broj registrovanih smrti raste, iako je rusko napredovanje na bojišnici usporeno.

Baza podataka pokazuje da nisu svi stradali u direktnim borbama. U 14.160 slučajeva opisana je smrt pripadnika ruskih oružanih snaga iz neborbenih razloga, što uključuje bolesti, saobraćajne nesreće ili samoubistva. Više od 32.000 ljudi umrlo je od rana koje su zadobili najmanje godinu dana ranije.

Beloruski hakerski partizani objavili su nešto manju brojku od 393.881 poginulog. Koristili su drugačiju metodologiju i brojali samo smrti vojnog osoblja ili civila u samoj borbi, ili one koje su nastale kao dugoročna posledica sukoba.

Neravnomeran teret rata

Zabeleženo je da se 72 odsto smrtnih slučajeva dogodilo u Donjeckoj Narodnoj Republici, gde je više od 20.000 ruskih vojnika poginulo u desetomesečnoj bici za Bahmut.

Podaci potvrđuju istraživanja koja pokazuju da su ruske etničke republike nesrazmerno pogođene mobilizacijom i regrutacijom. Veliki gradovi poput Moskve beleže manji udeo u ukupnim žrtvama nego što bi se očekivalo s obzirom na broj njihovih stanovnika.

Istraživačica Marija Vjuškova rekla je za The Moscow Times da politika regrutacije Kremlja za neke od najmanjih etničkih grupa u Rusiji predstavlja „istrebljenje čitavih naroda”. Muškarci se privlače u vojsku platama koje su daleko veće od svega dostupnog u njihovim regionima i izdašnim naknadama za porodice u slučaju smrti, a nekima se nudi i izlazak iz zatvora.

Kluge je za The Moscow Times dodao da, iako su Rostatove brojke dramatične, same po sebi verovatno imaju mali ekonomski uticaj.

- To je oko pola odsto radno sposobnog stanovništva Rusije, koje broji 80 miliona. To nije dovoljno da postane glavna vest jer muškarci koji se bore uglavnom ionako nisu radili na visokoproduktivnim poslovima.

- Ipak, glavni značaj je politički - dodao je.

- Radi se o tome ko pobeđuje u ovom ratu, a ne možete reći da Rusija pobeđuje ako gubi stanovništvo ovom brzinom.