КОЗЕ У БОРБИ ПРОТИВ ВАТРЕ: Смањен број пожара у овој земљи

Пилот-пројекат у Матару, финансиран средствима Европске уније, окупља стадо од око 300 црних, смеђих и шарених коза. Оне свакодневно прелазе пешачке стазе, аутопутеве и планинске превоје, уклањајући суву вегетацију и трновито жбуње које би, у најтоплијим месецима, могло да постане гориво за пожар.

Локални пољопривредници овај пројекат оцењују као "успшено и трајно решење".

Шпанска аутономна област Каталонија се, као и читав медитерански појас, суочава са све чешћим и разорнијим пожарима, подстакнутим сушама и климатским променама. Упркос најјачој суши у последњих сто година, број пожара у овом делу Шпаније опао је, делом и захваљујући “ватрогасним стадима” попут овог.

Козе, познате по својој прождрљивости, једу готово све, од боровог подмлатка, преко трновитих грмова, до бодљикавог кактуса и чичка. Њихова испаша ствара природне противпожарне појасеве које машине или хемијска средства не могу ефикасно и еколошки да замене.

Франсес Теиxидо и Педро Алба, обојица у касним тридесетим, некада спортски инструктор и музичар, данас су номадски пастири. Теиxидó је пре 14 година започео с тек седам коза на обронцима Бадалоне, а пандемија је подстакла Албу да му се придружи. Њихов рад, иако финансијски скроман, покреће идеја о споријем, одрживом животу и управљању земљом.

Уз заштиту од пожара, оваква испаша даје и врхунско млеко, богатије мастима, протеинима и аромама захваљујући разноврсној исхрани стада, што унапређује квалитет сира и доприноси локалној економији.

Локалне паралеле: где и како у Србији?

Србија има бројне регије где би овакав модел био изузетно користан, посебно у подручјима која сваке године трпе штету од шумских и пољских пожара:

Хомољске планине, Стара планина, Сува планина су предели који имају суве пашњаке, деградиране шумске појасеве и често запаљиву траву и шибље.

Делиблатска пешчара је природно подложна пожарима због суве вегетације и ветрова.
Јужни Банат и Срем су ветровити степски предели где би комбинација оваца и коза могла спречити брзо ширење ватре.

Методе које можемо применити

Формирање “ватрогасних стада” – удруживање локалних сточара и општина како би се оформила мобилна стада за чишћење критичних зона.

ЕУ и домаће субвенције – коришћење ИПАРД фондова и националних програма руралног развоја за финансирање пастира и обезбеђивање опреме (приколице, мобилне ограде, појилице).

Интеграција са туристичком понудом – комбиновање испаше са руралним туризмом (нпр. “Планинска испаша – чувари природе”), чиме се додатно подстиче прихватљивост пројекта у заједници.

Обука пастира – курсеви који повезују традиционално сточарство са савременим еколошким циљевима, укључујући превенцију пожара.
Сезонски распореди испаше – планирање руте и времена кретања стада тако да пре почетка летње сезоне високе опасности од пожара буду очишћени сви кључни појасеви.

Овакав приступ, спајањем традиције и савремене екологије, може да врати живот на села, смањи штету од пожара и створи нову нишу за сточаре у Србији, ону где пастир није само произвођач млека, него и чувар пејзажа и безбедности заједнице.

Пољопривредник