Међутим, тај облик се мења како глобално загревање убрзава топљење поларних ледених капа.

Према истраживању објављеном у часопису "JGR Solid Earth", чврста површина Земље постаје све округлија. Христофорос Коцакис, геодета са Универзитета Аристотел у Солуну, развио је нову методу анализе података глобалних навигационих сателитских система (GNSS), који мере померање Земљине површине.

Резултати показују да се поларна подручја подижу, док се испупчење Земље на екватору смањује.

Фото: Депозитфото/ rfphoto

 

Полови се подижу, екватор се спушта

Између 2011. и 2015. године полови су се подизали брзином од приближно 0,5 до једног милиметра годишње. Истовремено, екваторијално испупчење смањивало се сличном брзином.

Промене су се убрзавале и током претходних деценија. Поређење података показује да је стопа промене између 2011. и 2015. била већа него у периоду од 1997. до 2000. године.

Према проценама из истраживања, брзина подизања полова повећава се за приближно 0,25 милиметара годишње сваког десетлећа, док се смањивање екваторијалног испупчења убрзава за око 0,4 милиметра годишње по деценији.

У поређењу са планетом широком приближно 12.800 километара, ове промене су готово неприметне. Ипак, сателитска мерења показују да су оне мерљиве и да се убрзавају.

Како топљење леда мења облик планете?

Објашњење лежи у прерасподели масе на Земљи, објашњава "Gizmodo". Док ледени покривачи Гренланда и Антарктика губе масу, смањује се притисак којим су милионима година оптерећивали Земљину кору.

Због тога се тло у поларним крајевима постепено подиже. Вода настала топљењем леда отиче у океане и распоређује се по планети, а њено накупљање у нижим географским ширинама повећава оптерећење у пределу екватора, због чега се тамо чврста површина може додатно спуштати.

Такве промене показују да Земљина кора није потпуно крута: током дугих временских периода може се деформисати као одговор на промене у оптерећењу.

Такође, важно је разликовати облик чврсте Земљине површине од облика који обухвата океане и расподелу воде. Ново истраживање бави се искључиво променама чврсте површине.

Када се у обзир узме и морска вода која се прерасподељује ка екватору, екваторијално испупчење читаве планете заправо се повећава.

Промене облика Земље описане у студији не представљају непосредну претњу по живот, али и даље јасно показују људски утицај на климу и физичка својства планете.

(MONDO)

БОНУС ВИДЕО