Претње за човечанство:Наука каже-могу да доведу до изумирања

Ако нас је пандемија ковида 19 ичему научила, онда је то да свет није увек толико спреман за кризе колико бисмо могли да мислимо.

У опсежној међународној процени објављеној у научном часопису The Lancet, тим састављен од неколико десетина научних стручњака навео је опасности које представља 17 великих глобалних здравствених претњи са којима се човечанство суочава у овом веку. Спремност на њих једно је од кључних питања која произлазе из њихових закључака.

Иако је реч о забрињавајућем прегледу, главна порука је да се опасности од глобалних катастрофа могу ублажити и да се њима може управљати, али само ако друштво почне да делује одмах.

- Упечатљив налаз није само размера тих претњи, већ и чињеница да човечанство још има могућност да делује - каже лекар и здравствени економиста Кристофер Џ. Л. Мареј са Универзитета Вашингтон, копредседавајући комисије часописа The Lancet за глобалне здравствене претње у 21. веку.

"Када је реч о свих 17 катастрофалних претњи, одлуке које данашњи лидери донесу обликоваће здравље и добробит следеће генерације."

Колико би смрти и болести могло да се спречи?

У свом истраживању научници су користили моделе како би проценили колико би смрти и година живота са инвалидитетом потенцијално могло да се избегне за сваку појединачну претњу између 2025. и 2100. године. Притом су користили показатељ година живота прилагођених инвалидитету (DALY).

Стручњаци за јавно здравље користе DALY како би приказали укупно време које становништво губи због преране смрти или живота са болешћу, повредом или инвалидитетом. Поједностављено, један DALY представља једну изгубљену годину здравог живота.

- Процене показују колики би губитак здравља могао да се избегне у свакој од тих области - каже Мареј.

- Неке од тих претњи већ данас представљају значајно здравствено оптерећење, док друге носе стварну опасност уколико се остваре.

Две претње могле би да доведу до изумирања човечанства

Међу најопаснијим претњама истраживачи су издвојили две које заслужују посебну пажњу. Оценили су да имају "потенцијал да доведу до изумирања" човечанства до 2100. године, упркос томе што је вероватноћа да се остваре мала.

- Реч је о злонамерној употреби вештачке интелигенције, укључујући коришћење вештачке интелигенције за стварање новог биолошког оружја, као и о нуклеарном сукобу праћеном глађу - објашњавају истраживачи у извештају.

Напомињу да су друге опасности које би потенцијално могле да доведу до изумирања, попут удара астероида или ерупција супервулкана, изостављене због изузетно мале вероватноће да ће се догодити током овог века.

Још један могући догађај за који се претпоставља да би могао да доведе до изумирања човечанства, стварање такозваног "огледалског живота", такође је изостављен јер такав облик живота још није развијен. Упркос теоријским опасностима по људско здравље, прерано је квантификовати његове ризике.

Још 15 великих катастрофалних ризика

Након што су издвојили злонамерну употребу вештачке интелигенције и нуклеарни сукоб као посебне случајеве, истраживачи су идентификовали још 15 великих катастрофалних ризика. Сваки од њих повезан је са више од милијарду потенцијално избегнутих изгубљених година здравог живота до 2100. године, пише Science Alert.

"Поређења ради, милијарда DALY-ја одговара двема пандемијама ковида 19", пишу истраживачи, "што показује да је реч о кључним претњама којима владе и међународна заједница морају да се позабаве."

У ту категорију убрајају се:

• загађење ваздуха
• отпорност на антимикробне лекове
• неухрањеност деце
• климатске промене
• урушавање међународног финансирања здравствене помоћи
• конвенционални оружани сукоби
• прекомерна конзумација алкохола
• повишен крвни притисак
• неједнакост прихода
• низак ниво образовања
• пандемије природног порекла
• гојазност
• лоше ментално здравље
• пушење
• нездраво старење.

Гојазност - највеће потенцијално здравствено оптерећење

Међу тим претњама највеће потенцијално избегнуто здравствено оптерећење повезано је са гојазношћу, укључујући здравствене последице високог индекса телесне масе, неправилне исхране и недовољне физичке активности.

Процењена разлика између најбољег и најгорег могућег сценарија до 2100. године износи 23,1 милијарду DALY-ја, што одговара здравственом оптерећењу од приближно 46 пандемија ковида 19.

Након гојазности, највећа потенцијално избегнута здравствена оптерећења повезана су са ниским нивоом образовања и неједнакошћу прихода.

Према пројекцијама истраживача, виши ниво образовања могао би да смањи оптерећење болестима побољшањем здравља становништва, али и успоравањем раста броја становника.

Према основној прогнози истраживача, укупно глобално оптерећење болестима и повредама између 2025. и 2100. године износиће процењених 246 милијарди DALY-ја, што одговара приближно 500 пандемија ковида 19.

Ови подаци показују размере проблема о којима је реч.

Ипак, важно је напоменути да се, будући да је оптерећење за сваку претњу израчунато засебно, појединачне процене не могу једноставно сабирати. Тиме би се вишеструко рачунали здравствени проблеми који се међусобно преклапају код истих појединаца.

Здравствене претње међусобно су повезане

Управо је међусобна повезаност многих здравствених опасности једна од кључних ствари које истраживачи наглашавају.

Решавање тих проблема захтева дугорочан и свеобухватан приступ, уместо борбе против сваког појединачног проблема засебно.

Научници су зато изнели три кључне препоруке.

Позивају владе да изграде и финансирају здравствене системе спремне за суочавање са претњама, да значајно повећају улагања у револуционарне иновације у областима попут здравства, климе и технологије, као и да успоставе систем за праћење глобалних здравствених претњи 21. века, који би континуирано пратио и ажурирао процене ризика.

- Можда је најважнији допринос ове комисије то што подстиче глобално здравство да превазиђе посматрање појединачних штетних утицаја - написали су уредници часописа The Lancet у пратећем уредничком осврту.

- Непријатна је стварност да су претње са којима се суочавамо бројне, сложене и озбиљне. Верујемо да ова комисија може да подстакне међународне, регионалне и националне активности усмерене на заштиту и унапређење будућности здравља и човечанства. Да бисмо то постигли, сви ћемо морати много шире да размишљамо о томе где се налазе највеће претње.

БОНУС ВИДЕО: