Pretnje za čovečanstvo:Nauka kaže-mogu da dovedu do izumiranja

Ako nas je pandemija kovida 19 ičemu naučila, onda je to da svet nije uvek toliko spreman za krize koliko bismo mogli da mislimo.

U opsežnoj međunarodnoj proceni objavljenoj u naučnom časopisu The Lancet, tim sastavljen od nekoliko desetina naučnih stručnjaka naveo je opasnosti koje predstavlja 17 velikih globalnih zdravstvenih pretnji sa kojima se čovečanstvo suočava u ovom veku. Spremnost na njih jedno je od ključnih pitanja koja proizlaze iz njihovih zaključaka.

Iako je reč o zabrinjavajućem pregledu, glavna poruka je da se opasnosti od globalnih katastrofa mogu ublažiti i da se njima može upravljati, ali samo ako društvo počne da deluje odmah.

- Upečatljiv nalaz nije samo razmera tih pretnji, već i činjenica da čovečanstvo još ima mogućnost da deluje - kaže lekar i zdravstveni ekonomista Kristofer DŽ. L. Marej sa Univerziteta Vašington, kopredsedavajući komisije časopisa The Lancet za globalne zdravstvene pretnje u 21. veku.

"Kada je reč o svih 17 katastrofalnih pretnji, odluke koje današnji lideri donesu oblikovaće zdravlje i dobrobit sledeće generacije."

Koliko bi smrti i bolesti moglo da se spreči?

U svom istraživanju naučnici su koristili modele kako bi procenili koliko bi smrti i godina života sa invaliditetom potencijalno moglo da se izbegne za svaku pojedinačnu pretnju između 2025. i 2100. godine. Pritom su koristili pokazatelj godina života prilagođenih invaliditetu (DALY).

Stručnjaci za javno zdravlje koriste DALY kako bi prikazali ukupno vreme koje stanovništvo gubi zbog prerane smrti ili života sa bolešću, povredom ili invaliditetom. Pojednostavljeno, jedan DALY predstavlja jednu izgubljenu godinu zdravog života.

- Procene pokazuju koliki bi gubitak zdravlja mogao da se izbegne u svakoj od tih oblasti - kaže Marej.

- Neke od tih pretnji već danas predstavljaju značajno zdravstveno opterećenje, dok druge nose stvarnu opasnost ukoliko se ostvare.

Dve pretnje mogle bi da dovedu do izumiranja čovečanstva

Među najopasnijim pretnjama istraživači su izdvojili dve koje zaslužuju posebnu pažnju. Ocenili su da imaju "potencijal da dovedu do izumiranja" čovečanstva do 2100. godine, uprkos tome što je verovatnoća da se ostvare mala.

- Reč je o zlonamernoj upotrebi veštačke inteligencije, uključujući korišćenje veštačke inteligencije za stvaranje novog biološkog oružja, kao i o nuklearnom sukobu praćenom glađu - objašnjavaju istraživači u izveštaju.

Napominju da su druge opasnosti koje bi potencijalno mogle da dovedu do izumiranja, poput udara asteroida ili erupcija supervulkana, izostavljene zbog izuzetno male verovatnoće da će se dogoditi tokom ovog veka.

Još jedan mogući događaj za koji se pretpostavlja da bi mogao da dovede do izumiranja čovečanstva, stvaranje takozvanog "ogledalskog života", takođe je izostavljen jer takav oblik života još nije razvijen. Uprkos teorijskim opasnostima po ljudsko zdravlje, prerano je kvantifikovati njegove rizike.

Još 15 velikih katastrofalnih rizika

Nakon što su izdvojili zlonamernu upotrebu veštačke inteligencije i nuklearni sukob kao posebne slučajeve, istraživači su identifikovali još 15 velikih katastrofalnih rizika. Svaki od njih povezan je sa više od milijardu potencijalno izbegnutih izgubljenih godina zdravog života do 2100. godine, piše Science Alert.

"Poređenja radi, milijarda DALY-ja odgovara dvema pandemijama kovida 19", pišu istraživači, "što pokazuje da je reč o ključnim pretnjama kojima vlade i međunarodna zajednica moraju da se pozabave."

U tu kategoriju ubrajaju se:

• zagađenje vazduha
• otpornost na antimikrobne lekove
• neuhranjenost dece
• klimatske promene
• urušavanje međunarodnog finansiranja zdravstvene pomoći
• konvencionalni oružani sukobi
• prekomerna konzumacija alkohola
• povišen krvni pritisak
• nejednakost prihoda
• nizak nivo obrazovanja
• pandemije prirodnog porekla
• gojaznost
• loše mentalno zdravlje
• pušenje
• nezdravo starenje.

Gojaznost - najveće potencijalno zdravstveno opterećenje

Među tim pretnjama najveće potencijalno izbegnuto zdravstveno opterećenje povezano je sa gojaznošću, uključujući zdravstvene posledice visokog indeksa telesne mase, nepravilne ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti.

Procenjena razlika između najboljeg i najgoreg mogućeg scenarija do 2100. godine iznosi 23,1 milijardu DALY-ja, što odgovara zdravstvenom opterećenju od približno 46 pandemija kovida 19.

Nakon gojaznosti, najveća potencijalno izbegnuta zdravstvena opterećenja povezana su sa niskim nivoom obrazovanja i nejednakošću prihoda.

Prema projekcijama istraživača, viši nivo obrazovanja mogao bi da smanji opterećenje bolestima poboljšanjem zdravlja stanovništva, ali i usporavanjem rasta broja stanovnika.

Prema osnovnoj prognozi istraživača, ukupno globalno opterećenje bolestima i povredama između 2025. i 2100. godine iznosiće procenjenih 246 milijardi DALY-ja, što odgovara približno 500 pandemija kovida 19.

Ovi podaci pokazuju razmere problema o kojima je reč.

Ipak, važno je napomenuti da se, budući da je opterećenje za svaku pretnju izračunato zasebno, pojedinačne procene ne mogu jednostavno sabirati. Time bi se višestruko računali zdravstveni problemi koji se međusobno preklapaju kod istih pojedinaca.

Zdravstvene pretnje međusobno su povezane

Upravo je međusobna povezanost mnogih zdravstvenih opasnosti jedna od ključnih stvari koje istraživači naglašavaju.

Rešavanje tih problema zahteva dugoročan i sveobuhvatan pristup, umesto borbe protiv svakog pojedinačnog problema zasebno.

Naučnici su zato izneli tri ključne preporuke.

Pozivaju vlade da izgrade i finansiraju zdravstvene sisteme spremne za suočavanje sa pretnjama, da značajno povećaju ulaganja u revolucionarne inovacije u oblastima poput zdravstva, klime i tehnologije, kao i da uspostave sistem za praćenje globalnih zdravstvenih pretnji 21. veka, koji bi kontinuirano pratio i ažurirao procene rizika.

- Možda je najvažniji doprinos ove komisije to što podstiče globalno zdravstvo da prevaziđe posmatranje pojedinačnih štetnih uticaja - napisali su urednici časopisa The Lancet u pratećem uredničkom osvrtu.

- Neprijatna je stvarnost da su pretnje sa kojima se suočavamo brojne, složene i ozbiljne. Verujemo da ova komisija može da podstakne međunarodne, regionalne i nacionalne aktivnosti usmerene na zaštitu i unapređenje budućnosti zdravlja i čovečanstva. Da bismo to postigli, svi ćemo morati mnogo šire da razmišljamo o tome gde se nalaze najveće pretnje.

BONUS VIDEO: