Наравно, то није тачно – у природи постоје и мужјаци и женке, а иако на први поглед делују потпуно исто, међу њима постоје веома занимљиве разлике у изгледу и понашању.
Ови ситни тврдокрилци из породице "Coccinellidae" прави су савезници баштована јер током свог живота, који у просеку траје дуже од годину дана, поједу на хиљаде биљних ваши и других штеточина. Њихова јаркоцрвена или наранџаста боја са црним тачкама (мада постоје и врсте без иједне тачке) није ту због лепоте, већ као јасно упозорење предаторима – уз горку супстанцу коју луче из зглобова ногу, поручују птицама и другим грабљивицама да нису укусан залогај.
Како разликовати мужјака и женку?
Иако вам у природи неће бити лако да на први поглед одредите пол бубамаре, стручњаци издвајају неколико суптилних детаља по којима се могу препознати:
- - Величина и антене: Женке су по правилу нешто крупније од мужјака. Са друге стране, мужјаци код појединих врста (попут азијске бубамаре) имају нешто дуже антене.
- - Боја испод главе: Ако бисте бубамару погледали сасвим изблиза, приметили бисте разлику у пигментацији – мужјаци имају светлију горњу усну и предњи део грудног коша (испод главе), док су ти делови код женки тамније обојени. Такође, мужјаци већине врста имају бледе пеге и пруге на предњем делу ногу.
- - Облик стомака: Најсигурнији знак за научнике крије се на доњој страни тела – код мужјака је задња ивица последњег видљивог трбушног сегмента благо удубљена, док је код женки испупчена.
Фото: Гемини/АИ илустрација
Занимљиве навике у свету бубамара
Осим ситних физичких разлика, мужјаци и женке имају и потпуно другачије стратегије када је реч о преживљавању и продужетку врсте, пише Сцинецинг.
Током зиме, када се у великим групама завлаче у заклоне (а често и у наше станове), женке улазе у такозвану репродуктивну дијапаузу и уопште се не паре. Када дође пролеће, њихова плодност директно зависи од хране – добро ухрањене женке полажу знатно више јаја, а поједине врсте морају да једу искључиво живе биљне ваши да би уопште могле да се размножавају.
Пре него што положи јаја, женка пажљиво бира локацију. Ослања се на хемијске сигнале и густину колоније биљних ваши како би била сигурна да ће њене ларве које се излегу за три до пет дана и одмах постају прождрљиви ловци имати довољно хране чим дођу на свет. Занимљиво је и то да се женке често паре са више различитих партнера, док се код мужјака најбољим и најплоднијим сматрају они у "најбољим годинама", стари између 20 и 30 дана.
(Мондо)