ИЗБАЦИЛИ СТЕ ХЛЕБ? Ево шта се дешава са организмом

Угљени хидрати представљају главни извор глукозе, горива које тело користи за свакодневно функционисање – посебно мозак, срце и мишиће. Када уносимо храну богату угљеним хидратима, они се током варења разлажу на глукозу која улази у крвоток и обезбеђује енергију. Када је глукозе премало, организам мора да се прилагоди и пронађе алтернативне изворе енергије.

Први одговор тела на нагло смањење угљених хидрата јесте трошење гликогена – резерви глукозе које се налазе у јетри и мишићима. Пошто је гликоген везан за воду, његово пражњење доводи и до губитка течности, што објашњава зашто се на почетку нискоугљикохидратних дијета телесна тежина брзо смањује.

Прелазак на сагоревање масти и кетоза

Ако је унос угљених хидрата веома низак, тело се постепено пребацује на коришћење масти као главног извора енергије. У том процесу јетра производи кетонска тела, позната као кетони. Ова метаболичка промена назива се нутритивна кетоза и представља природан механизам прилагођавања организма у условима недостатка глукозе. Кетони тада могу делимично или у потпуности заменити глукозу као извор енергије за мозак и мишиће.

Хормоналне и метаболичке промене

Смањен унос угљених хидрата не утиче само на енергију, већ и на хормонску равнотежу. Долази до пораста кортизола, хормона стреса, како би се одржао стабилан ниво шећера у крви. Истовремено може да опадне ниво Т3 хормона штитасте жлезде, што код неких људи доводи до успореног метаболизма и осећаја исцрпљености.

Мења се и рад хормона задужених за глад и ситост – лептина и грелина – па апетит може постати непредвидив. Ниво инсулина обично опада, док се глукагон повећава, чиме се тело подстиче да користи сопствене енергетске резерве.

BloombergAdria.com

Краткорочни симптоми прилагођавања

У почетној фази, нарочито код веома ниског уноса угљених хидрата, могу се јавити различите тегобе:

BloombergAdria.com

Могуће дугорочне последице

Иако нискоугљикохидратна исхрана код неких људи даје добре резултате, посебно у регулацији телесне масе или шећера у крви, дугорочно стриктно избацивање угљених хидрата може носити одређене ризике.

Избегавање здравих извора угљених хидрата, попут интегралних житарица, воћа и поврћа, може довести до недостатка влакана, витамина и минерала, што негативно утиче на варење и опште здравље. Такође, повећан унос засићених масти и протеина животињског порекла може подићи ниво лошег ЛДЛ холестерола ако исхрана није пажљиво избалансирана.

Поједина истраживања указују и на могуће проблеме са срчаним ритмом, здрављем костију, па чак и функцијом бубрега, уколико се екстремно низак унос угљених хидрата примењује веома дуго без стручног надзора, пише Индеx.хр.

(Еспресо)