Страх од Путина: НАТО и "Источни штит" од Финске до Румуније

Док председник Сједињених Америчких Држава, Доналд Трамп, доводи у питање досадашње безбедносне гаранције и настоји да смањи америчко војно присуство у Европи, земље које се граниче са Русијом граде утврђења, повећавају број резервиста, купују тенкове и дронове и припремају се за могућност да ће прве дане евентуалног сукоба морати углавном саме да издрже, пише “Политико”.

Финска

Сателитски снимци показују да је Русија повећала своје војно присуство дуж границе од 1.343 км са Финском и другим државама ЕУ, градећи нове касарне и распоређујући војну технику, што је шеф шведске војне обавештајне службе описао као припреме за могући сукоб са НАТО.

- Русија је суперсила, а ми смо мала земља. Морате бити опрезни кад спавате поред медведа - рекао је пуковник Мати Питканити.

Од укупно 5,6 милиона становника Финска може да мобилише готово 870.000 резервиста, а очекује се да ће тај број до 2031. да достигне милион.

- Може се рећи да је Финска спремнија да се сама брани од других држава на првој линији фронта. Смањење америчког ангажмана не утиче значајно на њену спремност - рекао је Оин Михел Мекнамара из Финског института за међународне односе.

Финска за одбрану издваја скоро три оддсто БДП-а, а у складу са НАТО обавезама планира да тај износ до 2035. повећа на пет одсто. Ратно ваздухопловство у наредним месецима очекује испоруку америчких ловаца Ф-35, док војска наводно планира набавку противпешадијских мина, које би биле спремне за употребу уколико би претња од руске инвазије постала непосредна.

Као и већина европских војски, финске оружане снаге још сустижу развој у ратовању дроновима, али на копну располажу једним од највећих артиљеријских арсенала у Европи.

Једна од највећих предности Финске је сама географија. Војска која би нападала са истока морала би да се креће кроз земљу са мало путева, густим шумама, дубоким снегом и екстремно ниским температурама, уз веома мало дневног светла зими и готово без мрака током лета, што отежава прикривено кретање.

Пољска

Од почетка руске инвазије на Украјину, Пољска се позиционирала као главна држава НАТО на првој линији, купујући оружје темпом какав мало који савезник може да прати, повећавајући број војника и улажући милијарде евра у нову одбрамбену инфраструктуру дуж граница са Белорусијом и Калињинградском области. Пољска се припрема за могућност да рат стигне много раније него што многе западне престонице претпостављају, пише “Политико”.

Још пре руске инвазије, Пољска је премашила циљ НАТО од два одсто БДП-а за одбрану, а ове године планира да издвоји чак 4,8 одсто. Највећа је држава на источном крилу НАТО, а њена војска данас је трећа у Алијанси, одмах иза америчке и турске. САД у Пољској држе неколико хиљада војника, што се сматра важним фактором одвраћања од могућег руског напада.

Пољско војно јачање део је много ширег система одвраћања и одбране дуж источне границе НАТО - пројекта познатог као Линија одвраћања на источном крилу, који би требало да се простире од Финске до Румуније.

- Русија мора да зна једну ствар - сваки километар евентуалне агресије коштаће је више времена, више технике и више ресурса. Источни штит треба да цену агресије подигне на неприхватљив ниво - рекао је заменик министра одбране Цезари Томчик.

Балтичке земље

Литванија, Летонија и Естонија су премале, превише изложене и преблизу Русији и Белорусији да би себи могле да приуште уступање територије зарад добијања на времену. Са остатком НАТО повезане су Сувалки коридором широким свега око 65 километара - тзв. “Ахиловом петом” Алијансе - због чега постоји опасност да буду одсечене у случају брзог напада.

Њихова одбрана стога почива на претпоставци да ће НАТО брзо стићи, што их чини посебно рањивим на непредвидивост Трампове администрације. Због тога балтичке државе настоје да своју безбедност што чвршће вежу за остатак Европе - изградњом граничних утврђења, постављањем препрека, распоређивањем савезничких трупа и, пре свега, доласком немачке бригаде која би обезбедила да сваки руски напад одмах постане европски рат.

Све је то део Балтичке одбрамбене линије, заједничког пројекта Литваније, Летоније и Естоније. Три државе припремају противтенковске ровове, бункере, различите препреке и спорна минска поља.

- Ако руске снаге ипак пробију одбрану, пред њима ће се отворити простор погодан за брзо напредовање - рекао је бивши пуковник Ралф Тиле.

Готланд

Острво Готланд - омиљена летња дестинација Швеђана на 275 километара од Калињинграда, а свега 87 километара од шведског копна - сматра се идеалном тачком са које би Русија могла да успостави упориште на Балтику за евентуалне операције против НАТО. У шведским плановима одбране за период од 2025-2030. изненадни напад на Готланд наводи се као један од седам приоритетних сценарија. Према процени шведске војске, са Готланда је могуће контролисати ваздушне и поморске операције на Балтику, као и долазак појачања балтичким државама.

- Ко контролише Готланд, контролише и Балтичко море - рекао је пуковник Андреас Густафсон, командант шведских копнених снага на острву.

Услед растуће забринутости због Русије, војно присуство на острву јача невиђеним темпом, а од уласка Шведске у НАТО Готланд је редовно домаћин војних вежби. Док непосредна опасност од класичног војног напада тренутно не постоји, Густафсон упозорава да ситуација може брзо да се промени у случају примирја или мировног споразума у Украјини, када би Русија могла да преусмери део својих снага ка Финској и балтичким државама.

- Увек постоји ризик да Русија постане очајна. Што је притисак на Русију већи, то постоји већа могућност да ће реаговати очајничким потезима - закључио је он.