Литвански председник Гитанас Науседа саопштио је да су се парламентарне странке усагласиле да из Устава уклоне члан 137, који изричито забрањује оружје за масовно уништење на литванском тлу.
- Геополитичка ситуација се погоршава. Наш Устав је писан у време када су околности биле сасвим другачије - рекао је Науседа, уз напомену да тренутно не постоје конкретни планови за складиштење нуклеарног оружја у земљи.
Министар одбране Робертас Каунас образложио је иницијативу тврдњом да је Литванија остала практично једина чланица Савеза са изричитом уставном забраном те врсте наоружања, што је, према његовим речима, спречава да у потпуности искористи НАТО-ов одбрамбени потенцијал. Литвански потез долази у тренутку када и друге северне и балтичке државе отворено сигнализирају спремност да угосте нуклеарно наоружање НАТО-а.
Естонија, Шведска и Данска су у последњим месецима изразиле спремност за такав корак, док је шведски премијер Улф Кристерсон потврдио да Стокхолм већ разговара са Лондоном и Паризом о нуклеарном одвраћању.
Фото: Depositphotos/aleksis15
Руске противмере Финској
Немачка, пак, настоји да преузме водећу улогу у успостављању, како то назива, нуклеарног система на нивоу Европске уније. Посланик владајућег ЦДУ-а Јенс Шпан раније је заговарао да Немачка добије приступ француском и британском нуклеарном оружју. Москва упозорава да би такво европско наоружавање довело искључиво до нове ескалације напетости.
Прочитајте још
Русија је у међувремену предузела конкретне противмере према Финској и од 1. јула привремено обуставила железнички саобраћај – људи, возила и терета – преко свих пет граничних прелаза са Финском, а истовремено је затворила и по један прелаз према Естонији и Летонији. У самој уредби разлог затварања није експлицитно наведен, али се временски поклапа са укидањем финске нуклеарне забране.
Фото: Ales Utouka/Alamy/Profimedia
Последице су осетиле пограничне заједнице: саобраћај аутомобилима и пешице већ је био обустављен од децембра 2023. године, а сада је и преостали железнички терет прекинут.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оценила је финску одлуку као "победу слепе русофобије" над здравим разумом.
Најдужа граница
Закон који је покренуо овај низ догађаја фински председник Александер Стуб потписао је у петак, 26. јуна 2026. године, чиме је завршен процес који је парламент покренуо 17. јуна. Нове одредбе, које су на снази од 1. јула, дозвољавају увоз, транспорт, снабдевање и поседовање нуклеарног наоружања када то захтева финска одбрана, колективна одбрана НАТО-а или одбрамбена сарадња. Посланици су предлог изгласали односом 125 према 61, уз противљење опозиционих социјалдемократа, зелених и Левичарског савеза. Одлука долази три године након што је Финска, до тада војно неутрална земља, приступила НАТО-у, што је био директан одговор на руску инвазију на Украјину. Земља са Русијом дели границу дугу 1.340 км, односно – најдужу од свих чланица Савеза. Раније истог месеца НАТО је у финском Рованијемију успоставио и нову сталну јединицу Forward Land Forces (FLF) Finland, први трајни распоред савезничких снага на руској граници – остварење циља који је влада поставила још на почетку мандата, а савезници га потом прихватили.
Иако финска влада понавља да земља "нема планове" да угости нуклеарно оружје у мирнодопско време, закон отвара правну могућност за то у будућности, у складу са НАТО програмом дељења нуклеарног оружја, у коме савезничке ваздухопловне посаде могу да испоруче тактичке нуклеарне бомбе ако конвенционални сукоб прерасте у нуклеарни.
Фото: Zoonar/daniel0Z, Zoonar GmbH/Alamy/Profimedia
Према извештају Фајненшал тајмса (Financial Times) од 2. јуна 2026. године, САД су у раној фази поверљивих разговора о проширењу нуклеарног размештања изван шест земаља које тренутно учествују у тој шеми (Белгија, Немачка, Италија, Холандија, Турска и Велика Британија). Лист поименично наводи интерес Пољске и балтичких држава, док Финска није директно споменута, али њено уклањање законске препреке отвара питање да ли би се могла наћи на списку будућих кандидата.
Руси оптужују за русофобију
Анализа Центра за стратешке и међународне студије (CSIS) тај заокрет смешта у шири контекст нордијског преиспитивања америчког "нуклеарног кишобрана".
Након што је Вашингтон на самиту НАТО-а у Хагу у јуну 2025. године затражио да савезници до 2035. достигну 5 одсто БДП-а за одбрану, такозвана Гренландска криза 2026. деловала је као "стратешки шок" за регион, уверивши нордијске земље да америчка безбедносна гаранција више није безусловна, упркос томе што формално остаје на снази. Стални представник Русије при УН-у у Женеви Генадиј Гатилов упозорио је да ће Москва нуклеарно оружје на границама – било у Финској, било у Пољској – третирати као "директну претњу која оправдава компензационе противмере".
Фото: Depositphotos/NewAfrica
Бивши руски председник Дмитриј Медведев оптужио је Финску за русофобију и најавио да би земља могла постати једна од мета руског нуклеарног наоружања.
За сада је највероватнији сценарио да Финска неће у кратком року заиста угостити нуклеарно оружје, будући да би таква одлука захтевала посебан политички договор унутар НАТО-а и САД, али је законска препрека уклоњена.
Фото: Ekaterina Shtukina/Sputnik/Profimedia
Питање је да ли ће укидање забране у Финској и Литванији, уз отвореност Естоније, Шведске и Данске, као и немачке амбиције за нуклеарним кишобраном на нивоу ЕУ, остати пре свега симболички сигнал одвраћања упућен Москви или први корак ка стварном, физичком размештању нуклеарног оружја најближе руској граници од завршетка Хладног рата.