Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda saopštio je da su se parlamentarne stranke usaglasile da iz Ustava uklone član 137, koji izričito zabranjuje oružje za masovno uništenje na litvanskom tlu.
- Geopolitička situacija se pogoršava. Naš Ustav je pisan u vreme kada su okolnosti bile sasvim drugačije - rekao je Nauseda, uz napomenu da trenutno ne postoje konkretni planovi za skladištenje nuklearnog oružja u zemlji.
Ministar odbrane Robertas Kaunas obrazložio je inicijativu tvrdnjom da je Litvanija ostala praktično jedina članica Saveza sa izričitom ustavnom zabranom te vrste naoružanja, što je, prema njegovim rečima, sprečava da u potpunosti iskoristi NATO-ov odbrambeni potencijal. Litvanski potez dolazi u trenutku kada i druge severne i baltičke države otvoreno signaliziraju spremnost da ugoste nuklearno naoružanje NATO-a.
Estonija, Švedska i Danska su u poslednjim mesecima izrazile spremnost za takav korak, dok je švedski premijer Ulf Kristerson potvrdio da Stokholm već razgovara sa Londonom i Parizom o nuklearnom odvraćanju.
Foto: Depositphotos/aleksis15
Ruske protivmere Finskoj
Nemačka, pak, nastoji da preuzme vodeću ulogu u uspostavljanju, kako to naziva, nuklearnog sistema na nivou Evropske unije. Poslanik vladajućeg CDU-a Jens Špan ranije je zagovarao da Nemačka dobije pristup francuskom i britanskom nuklearnom oružju. Moskva upozorava da bi takvo evropsko naoružavanje dovelo isključivo do nove eskalacije napetosti.
Pročitajte još
Rusija je u međuvremenu preduzela konkretne protivmere prema Finskoj i od 1. jula privremeno obustavila železnički saobraćaj – ljudi, vozila i tereta – preko svih pet graničnih prelaza sa Finskom, a istovremeno je zatvorila i po jedan prelaz prema Estoniji i Letoniji. U samoj uredbi razlog zatvaranja nije eksplicitno naveden, ali se vremenski poklapa sa ukidanjem finske nuklearne zabrane.
Foto: Ales Utouka/Alamy/Profimedia
Posledice su osetile pogranične zajednice: saobraćaj automobilima i pešice već je bio obustavljen od decembra 2023. godine, a sada je i preostali železnički teret prekinut.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je finsku odluku kao "pobedu slepe rusofobije" nad zdravim razumom.
Najduža granica
Zakon koji je pokrenuo ovaj niz događaja finski predsednik Aleksander Stub potpisao je u petak, 26. juna 2026. godine, čime je završen proces koji je parlament pokrenuo 17. juna. Nove odredbe, koje su na snazi od 1. jula, dozvoljavaju uvoz, transport, snabdevanje i posedovanje nuklearnog naoružanja kada to zahteva finska odbrana, kolektivna odbrana NATO-a ili odbrambena saradnja. Poslanici su predlog izglasali odnosom 125 prema 61, uz protivljenje opozicionih socijaldemokrata, zelenih i Levičarskog saveza. Odluka dolazi tri godine nakon što je Finska, do tada vojno neutralna zemlja, pristupila NATO-u, što je bio direktan odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Zemlja sa Rusijom deli granicu dugu 1.340 km, odnosno – najdužu od svih članica Saveza. Ranije istog meseca NATO je u finskom Rovanijemiju uspostavio i novu stalnu jedinicu Forward Land Forces (FLF) Finland, prvi trajni raspored savezničkih snaga na ruskoj granici – ostvarenje cilja koji je vlada postavila još na početku mandata, a saveznici ga potom prihvatili.
Iako finska vlada ponavlja da zemlja "nema planove" da ugosti nuklearno oružje u mirnodopsko vreme, zakon otvara pravnu mogućnost za to u budućnosti, u skladu sa NATO programom deljenja nuklearnog oružja, u kome savezničke vazduhoplovne posade mogu da isporuče taktičke nuklearne bombe ako konvencionalni sukob preraste u nuklearni.
Foto: Zoonar/daniel0Z, Zoonar GmbH/Alamy/Profimedia
Prema izveštaju Fajnenšal tajmsa (Financial Times) od 2. juna 2026. godine, SAD su u ranoj fazi poverljivih razgovora o proširenju nuklearnog razmeštanja izvan šest zemalja koje trenutno učestvuju u toj šemi (Belgija, Nemačka, Italija, Holandija, Turska i Velika Britanija). List poimenično navodi interes Poljske i baltičkih država, dok Finska nije direktno spomenuta, ali njeno uklanjanje zakonske prepreke otvara pitanje da li bi se mogla naći na spisku budućih kandidata.
Rusi optužuju za rusofobiju
Analiza Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) taj zaokret smešta u širi kontekst nordijskog preispitivanja američkog "nuklearnog kišobrana".
Nakon što je Vašington na samitu NATO-a u Hagu u junu 2025. godine zatražio da saveznici do 2035. dostignu 5 odsto BDP-a za odbranu, takozvana Grenlandska kriza 2026. delovala je kao "strateški šok" za region, uverivši nordijske zemlje da američka bezbednosna garancija više nije bezuslovna, uprkos tome što formalno ostaje na snazi. Stalni predstavnik Rusije pri UN-u u Ženevi Genadij Gatilov upozorio je da će Moskva nuklearno oružje na granicama – bilo u Finskoj, bilo u Poljskoj – tretirati kao "direktnu pretnju koja opravdava kompenzacione protivmere".
Foto: Depositphotos/NewAfrica
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev optužio je Finsku za rusofobiju i najavio da bi zemlja mogla postati jedna od meta ruskog nuklearnog naoružanja.
Za sada je najverovatniji scenario da Finska neće u kratkom roku zaista ugostiti nuklearno oružje, budući da bi takva odluka zahtevala poseban politički dogovor unutar NATO-a i SAD, ali je zakonska prepreka uklonjena.
Foto: Ekaterina Shtukina/Sputnik/Profimedia
Pitanje je da li će ukidanje zabrane u Finskoj i Litvaniji, uz otvorenost Estonije, Švedske i Danske, kao i nemačke ambicije za nuklearnim kišobranom na nivou EU, ostati pre svega simbolički signal odvraćanja upućen Moskvi ili prvi korak ka stvarnom, fizičkom razmeštanju nuklearnog oružja najbliže ruskoj granici od završetka Hladnog rata.
BONUS VIDEO:
