ЗАПАД У СТРАХУ: Шта ако Русија нападне НАТО, а Кина Тајван?

Према његову тексту, западни војни планери као једну од најтежих могућности разматрају координиране или готово истовремене потезе Русије и Кине - Москва би напала неку чланицу НАТО-а у источној Европи, док би Пекинг покренуо војну операцију против Тајвана.

У том случају би Сједињене Државе биле приморене да истовремено реагују у Европи и Индо-Пацифику. Ситуација би била још сложенија ако би Вашингтон у том тренутку и даље био ангажован у рату на Блиском истоку.

Проблем, међутим, није само у самој могућности таквог развоја догађаја. Много већа забринутост произлази из чињенице да западне државе, према саговорницима с којима је Шустер разговарао, немају довољно разрађен одговор на такву кризу.

- То је сценарио за који тренутно нисмо спремни - рекла је Флоренс Гауб, директорка истраживачког одељења НАТО-овог Одбрамбеног колеџа (Defense College) у Риму. Према њеним речима, стратези Савеза свесни су недостатка у планирању, али досад нису учинили довољно како би га уклонили.

Колико је проблем сложен, показује и искуство америчких војних вежби. Марк Монтгомери, пензионисани адмирал америчке ратне морнарице и учесник бројних стратешких симулација, рекао је Шустеру да су он и његове колеге могућност истовременог рата против Русије и Кине последњи пут озбиљније анализирали пре отприлике 15 година.

BloombergAdria.com

Резултат тадашњих симулација није био охрабрујући. Показало се да САД нема довољно залиха оружја ни индустријских капацитета за дуготрајни рат на више фронтова, док се није могло рачунати ни на савезнике који би могли преузети део терета. Монтгомери сматра да се ситуација од тада није поправила. Напротив, према његовој оцени, кључни показатељи америчке способности за вођење дуготрајног рата на више фронтова данас су још лошији.

Иако су европске чланице НАТО-а последњих година повећале издвајања за одбрану, њихова војна способност, тврди он, још није доживела одговарајуће побољшање.

У међувремену су се Русија и Кина припремале за другачији тип сукоба.

Русија је, упркос томе што није остварила све циљеве у рату против Украјине, велики део своје индустрије преусмерила на ратну производњу. Фабрике које су некада производиле цивилну робу сада учествују у производњи пројектила и тенкова, док је вишегодишње искуство рата у Украјини руским снагама донело велико искуство у коришћењу дронова.

Кина, с друге стране, располаже великим индустријским капацитетима и производи велик део светских дронова. Према подацима које наводи Шустер, Пекинг је у међувремену премашио САД по броју ратних бродова и количини пројектила великог домета.

Русија и Кина притом су последњих година продубиле војну сарадњу, коју њихови челници описују као партнерство „без ограничења“

BloombergAdria.com

.

Шта ако се две кризе догоде истовремено?

Управо је тај тренутак највећа слабост западног планирања. Војне симулације углавном се баве појединачним кризама – европским или азијским – док је много мање пажње посвећено ситуацији у којој би се оне догодиле истовремено. Дејвид Санторо, председник и извршни директор истраживачког института Пацифик форум, присетио се симулације из 2023. године у којој су два америчка савезника истовремено затражила помоћ. Кина је напала Тајван, док је Северна Кореја искористила прилику за напад на Јужну Кореју. Учесници симулације, рекао је Санторо, већ су се тада тешко носили с расподелом америчких снага. А у тој вежби Европа уопште није била део сценарија.

- Борили смо се да све стигнемо и поделимо задатке - описао је. Појава Русије као додатног противника, казао је, ситуацију би учинила још тежом.

Ерик Хегинботам, стручњак за војне симулације с МИТ-овог програма за сигурносне студије, сматра да је проблем сложен, али не и немогућ за проучавање. Према његовим речима, ипак нема доказа да је нека од великих западних истраживачких институција провела опсежну симулацију управо таквог сценарија. Могућност истовременог деловања Москве и Пекинга данас се разматра озбиљније него пре неколико година. Њихове војске све чешће одржавају заједничке вјежбе, а политичке и економске везе додатно су се учврстиле након почетка рата у Украјини.

BloombergAdria.com

Према анализи објављеној у часопису The Atlantic, кинеска помоћ је постала важна за руску одбрамбену индустрију, док је Кина наставила да купује руску нафту и гас. Владимир Путин више пута је посетио Кину, а нова посета најављена је за новембар.

Москва и Пекинг немају формални споразум о међусобној одбрани, али њихове војске редовно вежбају заједно. На ризик таквог сценарија раније је упозоравао и главни командант НАТО-а за Европу, генерал Алексус Гринкeвич. Упозорење је било необично директно: европски савезници требало би да помогну САД-у да се припреми за могућност истовременог сукоба с Русијом и Кином.

И главни секретар НАТО-а Марк Руте прошле године јавно је споменуо могућност да би кинески напад на Тајван могао бити повезан с руским потезима у Европи. Његова процена је била да би Пекинг, у случају војне акције против Тајвана, могао од Москве да очекује да истовремено „запосле“ НАТО на европском континенту.

Један од ретких покушаја систематског проучавања таквог сценарија спроводи се у Европском центру за безбедносну политику у Прагу. Институт је прву симулацију заједничког напада Русије и Кине провео у пролеће 2024. године. Од тада је одржано приближно 20 симулација у којима су учествовали стручњаци из различитих земаља, међу њима Јапана и Јужне Кореје. Према речима директора института Јакуба Јанде, резултати су поготово забрињавајући за Европу.

BloombergAdria.com

У готово свим сценаријима које су проучавали САД би, суочене с кинеском претњом, део својих војних капацитета преусмериле из Европе према Азији. Европске чланице НАТО-а тада би морале саме да носе већи део терета одбране од Русије. Једна од симулација предвиђала је чак и другачији почетак сукоба. Кина би најпре обуставила извоз кључних сировина европској одбрамбеној индустрији и одржавала такав ембарго месецима. Тек потом би Русија напала чланицу НАТО-а у источној Европи, док би кинеска помоћ Москви омогућила одржавање ратне производње.

Такви сценарији, наглашава Шустер, нису прогноза да ће се рат заиста догодити. Реч је о покушају одговора на питање шта би се догодило када би се две одвојене велике кризе појавиле истовремено.

А управо ту западни војни стручњаци виде највећи проблем. Ако би Русија и Кина деловале усклађено, а САД и његови европски савезници одговор тражили свако за себе, последице би могле бити озбиљне. Јанда упозорава да би европске државе у случају кинеског напада на Тајван могле бити суочене с америчким притиском да уведу оштре санкције Пекингу, иако би многе европске владе много непосреднијом претњом и даље сматрале Русију.

BloombergAdria.com

Закључак војних симулација зато је прилично једноставан - у таквој кризи пресудна не би била само количина оружја, него способност Запада да делује заједно. Јер ако се две велике силе одлуче за две истовремене кризе, највећи проблем можда неће бити то што се ратишта налазе на различитим крајевима света.

Проблем би могао бити много једноставнији – колико ће дуго западни савезници успети да остану уједињени.