Како извештава немачки „Билд“ позивајући се на поверљиве документе о пројекту кодног назива „Иницијатива за одвраћање источног бока“ (Eastern Flank Deterrence Initiative – Efdi), НАТО се у будућности више неће ослањати само на одмазду, већ на превенцију.

Потенцијални напади требало би да буду заустављени у самом зачетку.

Откако је Финска приступила НАТО-у, граница према Русији дужа је за 1.340 километара. Та рањива линија фронта протеже се од Балтичког мора па све до Румуније.

Сада се она претвара у дигиталну тврђаву. Нема бетона ни бодљикаве жице. Савез ће бранити високотехнолошки штит састављен од сензора, дронова, сателита и вештачке интелигенције.

Фото: Owen Humphreys/PA Images/Profimedia

 

Срце система је „Кил веб“ (Kill Web), дигитална мрежа која повезује извиђачке дронове, радарске системе и сателите у реалном времену. Нова стратегија гласи: „Први видети. Први одлучити. Први ударити.“

Противника треба анализирати и неутралисати пре него што уопште постане активан.

Досадашња одбрана темељила се на одвраћању. У случају напада, тенкови и војници требало је да изађу на терен и врате изгубљену територију. Ти војни капацитети остају, али НАТО сада нови фокус ставља на рано откривање.

Фото: Ben Birchall/PA Images/Profimedia

 

Према писању „Билда“, подаци свих земаља чланица убудуће ће се сливати у централну базу. Вештачка интелигенција ће их анализирати у делићу секунде. Тај концепт требало би да очува борбену моћ и командантима да више времена за реакцију.

Нова технологија омогућава да дрон муњевитом брзином открије руску тенковску јединицу.

Фото: MoiraM/Alamy/Profimedia

 

Прикупљени подаци одмах се упоређују са сателитским и радарским снимцима, чиме се ствара прецизна слика ситуације. На тај начин командант може да изабере најефикасније оружје – било да је реч о дрону, артиљерији или ракетним лансерима.

БОНУС ВИДЕО: