Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Kako izveštava nemački „Bild“ pozivajući se na poverljive dokumente o projektu kodnog naziva „Inicijativa za odvraćanje istočnog boka“ (Eastern Flank Deterrence Initiative – Efdi), NATO se u budućnosti više neće oslanjati samo na odmazdu, već na prevenciju.
Potencijalni napadi trebalo bi da budu zaustavljeni u samom začetku.
Otkako je Finska pristupila NATO-u, granica prema Rusiji duža je za 1.340 kilometara. Ta ranjiva linija fronta proteže se od Baltičkog mora pa sve do Rumunije.
Sada se ona pretvara u digitalnu tvrđavu. Nema betona ni bodljikave žice. Savez će braniti visokotehnološki štit sastavljen od senzora, dronova, satelita i veštačke inteligencije.
Foto: Owen Humphreys/PA Images/Profimedia
Srce sistema je „Kil veb“ (Kill Web), digitalna mreža koja povezuje izviđačke dronove, radarske sisteme i satelite u realnom vremenu. Nova strategija glasi: „Prvi videti. Prvi odlučiti. Prvi udariti.“
Pročitajte još
Protivnika treba analizirati i neutralisati pre nego što uopšte postane aktivan.
Dosadašnja odbrana temeljila se na odvraćanju. U slučaju napada, tenkovi i vojnici trebalo je da izađu na teren i vrate izgubljenu teritoriju. Ti vojni kapaciteti ostaju, ali NATO sada novi fokus stavlja na rano otkrivanje.
Foto: Ben Birchall/PA Images/Profimedia
Prema pisanju „Bilda“, podaci svih zemalja članica ubuduće će se slivati u centralnu bazu. Veštačka inteligencija će ih analizirati u deliću sekunde. Taj koncept trebalo bi da očuva borbenu moć i komandantima da više vremena za reakciju.
Nova tehnologija omogućava da dron munjevitom brzinom otkrije rusku tenkovsku jedinicu.
Foto: MoiraM/Alamy/Profimedia
Prikupljeni podaci odmah se upoređuju sa satelitskim i radarskim snimcima, čime se stvara precizna slika situacije. Na taj način komandant može da izabere najefikasnije oružje – bilo da je reč o dronu, artiljeriji ili raketnim lanserima.
BONUS VIDEO:
