"Најопаснији човек Немачке" на корак од власти

Избори 6. септембра историјски су јер би могли да пробију такозвани „Brandmauer“, политичку баријеру према „AfD“-у коју су досад одржавале остале велике немачке странке.

Победа би први пут отворила могућност да „AfD“ преузме власт у једној савезној покрајини, а освајање апсолутне већине мандата омогућило би му да сам формира владу. Такав сценарио је тренутно могућ јер би „AfD“-у резултат од око 41 до 43 одсто, уз испадање мањих странака из парламента, могао да буде довољан за већину.

BloombergAdria.com

Радикалне мере

Таква победа могла би озбиљно да промени немачку политику. „AfD“ је странка коју велики део немачке јавности доживљава као крајње десничарску, а њени чланови су више пута изазивали контроверзе односом према нацистичкој прошлости. Огранак „AfD“-а у Саксонији-Анхалту немачка Служба за заштиту устава класификовала је као потврђено десно-екстремистичку организацију.

Истовремено, савезна копредседница странке Алис Вајдел заговара излазак из еврозоне и Шенгена, као и знатно строжу миграциону политику. Део тога треба посматрати и као политичку поруку бирачима, а неке потезе било би веома тешко спровести, али чињеница да се о таквим идејама озбиљно говори показује колико би Немачка могла да се промени.

Како пише немачки портал „The Local“, „AfD“-ов стодневни програм за Саксонију-Анхалт позива на депортације „од првог минута“, проширење притворских центара за депортације и стварање посебних одељења за децу миграната. Програм такође позива на уклањање застава дугиних боја из школа, промовисање немачких националних симбола и формирање парламентарног одбора за истрагу политике из доба коронавируса.

Ко је Улрих Зигмунд?

Улрих Зигмунд рођен је 25. октобра 1990. у Хавелбергу у Саксонији-Анхалту. По струци је трговац у велепродаји и спољној трговини, а потом је студирао пословну психологију и пословну администрацију, где је стекао диплому. Пре уласка у високу политику радио је у велепродаји и на пословима продаје у једној берлинској очној клиници, а од 2014. године води сопствени посао у области маркетинга.

У политику је ушао још 2008. као члан „CDU“-а, али је шест година касније прешао у „AfD“, између осталог и због неслагања са политиком еврозоне. У покрајински парламент Саксоније-Анхалта први пут је ушао 2016, а мандат је поново освојио 2021. године.

Од 2022. један је од лидера посланичке групе „AfD“-а у покрајинском парламенту. Зигмунд каже да му је идол Ото фон Бизмарк. Портрет такозваног „гвозденог канцелара“ виси у његовој канцеларији у Магдебургу, пише „Index.hr“.

Контроверзне изјаве и спорни поздрав

На скуповима „AfD“-а користи узвик „Sieg!“, на који окупљени одговарају „Mund!“. Реч је о игри речи изведеној из његовог презимена која неизбежно подсећа на „Sieg Heil“, нацистички поздрав. Зигмунд је бранио такав начин скандирања и критиковао немачка ограничења употребе нацистичких парола, поручујући да не жели „језичку полицију“.

Још директнији је био када су га питали о Холокаусту. На питање да ли су злочини почињени током Холокауста најгори злочини у историји, рекао је да је такво тумачење „претежно и потпуно одвојено од стварности“, док је у другој изјави навео да то не може да процени јер „не може да обухвати цело човечанство“.

Везе са крајњом десницом

Зигмундова повезаност са крајњом десницом није остала само на контроверзним изјавама. У новембру 2023. учествовао је на састанку у Потсдаму на ком су се окупили политичари „AfD“-а и представници крајње деснице, међу којима и Аустријанац Мартин Зелнер, један од водећих људи Идентитарног покрета.

Разговарало се о такозваној „ремиграцији“, концепту крајње деснице који почива на идеји замене домаћег становништва мигрантским становништвом и заговара повратак великог броја миграната у земље порекла.

Према истраживању портала „Correctiv“, Зигмунд је у Потсдаму изнео и конкретне планове за Саксонију-Анхалт. Говорио је да изглед улица мора да се промени „у врло кратком року“, да треба „притиснути стране ресторане“ и да би живот у покрајини за „ту клијентелу требало учинити што непривлачнијим“.

Зигмунд је демантовао оптужбе против себе. Није коментарисао концепт „ремиграције“, али је јасно ставио до знања да не намерава да „илегално депортује људе“.

Због учешћа на том састанку, 2024. године је смењен са места председника једног одбора у покрајинском парламенту, али је евидентно да га та смена није политички зауставила.

Екстремистичка прошлост сарадника

Према извештајима „Der Spiegel“-а, неколико људи који данас сарађују са Зигмундом има прошлост у екстремистичким организацијама. Међу њима су бивши чланови „Heimattreue Deutsche Jugend“ („HDJ“), неонацистичке омладинске организације која је у Немачкој забрањена 2009. године због идеолошких веза са националсоцијализмом.

Не чуди стога што је, према истраживању „Institut für neue soziale Antworten“ („INSA“) за „Bild“, 47 одсто испитаника Улриха Зигмунда оценило као претњу по демократију, док се 35 одсто са тим није сложило.

„Der Spiegel“ га назвао „најопаснијим човеком Немачке“

Његова популарност на друштвеним мрежама показује да добар део бирача у њему не види претњу, већ политичара који говори оно што други не желе да кажу.

Зигмунд је велики део своје популарности изградио на „TikTok“-у, где има више од 700.000 пратилаца. Његови снимци су често веома кратки и директни, а баве се темама попут миграција, безбедности и свакодневних проблема грађана, при чему одговорност за проблеме у Немачкој углавном приписује етаблираним странкама и мигрантској политици.

Када га је часопис „Der Spiegel“ недавно на насловној страни назвао „најопаснијим човеком Немачке“, Зигмунд је на свом „TikTok“ каналу објавио снимке на којима потписује и дели примерке тог магазина.

Шта би победа „AfD“-а значила за безбедносне службе?

Сада све зависи од бирача у Саксонији-Анхалту. Ако „AfD“ освоји већину, догодило би се нешто незабележено од оснивања Савезне Републике Немачке 1949. године, јер би крајња десница први пут преузела власт у једној немачкој савезној покрајини.

А таква победа не би била важна само због политичког преседана. Стручњаци упозоравају да би „AfD“ преузимањем покрајинске власти добио и контролу над полицијом и безбедносним службама у Саксонији-Анхалту. То би отворило питање размене најосетљивијих података са Берлином и другим покрајинама, тим пре што би странка добила политички надзор над службом која је управо „AfD“ прогласила десно-екстремистичком.

Јерг Милер, бивши шеф службе за заштиту уставног поретка у Бранденбургу, за „Tagesspiegel“ упозорава да би то био „најгори могући сценарио“ за немачке безбедносне службе.

– То би био најгори могући сценарио – упозорио је Милер.

Према његовим речима, министар би имао приступ поверљивим досијеима, укључујући податке о доушницима и информације које безбедносне службе прикупљају о самом „AfD“-у.

(Index.hr)

БОНУС ВИДЕО