"Најопаснији човек Немачке" добио изборе!

Према првим излазним анкетама телевизија АРД (ARD) и ЗДФ (ZDF), AfD је на недељним изборима освојио око 44 посто гласова, далеко испред конзервативне Хришћанско-демократске уније (CDU), која је добила 18,5 посто.

AfD досад није суделовао ни у једној владајућој коалицији у 16 немачких савезних покрајина нити у савезној влади јер све остале етаблиране странке одбијају сарадњу са њим, држећи се политике познате као "ватрозид", преноси агенција дпа.

Предвођен харизматичним водећим кандидатом Улрихом Зигмундом, AfD се нада да ће у Саксонији-Анхалт заобићи тај "ватрозид" освајањем апсолутне већине мандата у покрајинском парламенту у Магдебургу.

Тиме би постао прва крајње десна странка која би самостално владала једном немачком савезном покрајином након Другог светског рата. Излазне анкете показују да су три левичарске странке - Левица (Die Linke), Зелени и Социјалдемократска странка Немачке (SPD) - без већих потешкоћа прешле изборни праг од пет посто потребан за улазак у парламент. Прве пројекције на основу делимично пребројаних гласова очекују се ускоро.

Популистички Савез Саре Вагенкнехт (BSW) могао би да се нађе у кључној улози, будући да се према излазним анкетама креће око изборног прага од пет посто.

Радикалне мере

Оваква победа могла би озбиљно да промени немачку политику. AfD је странка коју велики део немачке јавности доживљава као крајње десну, а њени чланови више су пута изазивали контроверзе односом према нацистичкој прошлости. Огранак AfD-а у Саксонији-Анхалт немачки Уред за заштиту устава класификовао је као потврђено десничарско-екстремистичку организацију.

Истовремено, савезна копредседница странке Алис Вајдел заговара излазак из еврозоне и Шенгена те знатно строжу миграцијску политику. Део тога треба посматрати и као политичку поруку бирачима, а неке би потезе било врло тешко спровести, но чињеница да се о таквим идејама озбиљно говори показује колико би Немачка могла да се промени.

Како пише немачки портал The Local, AfD-ов стодневни програм за Саксонију-Анхалт позива на депортације "од првог минута", проширење притворских центара за депортације и стварање посебних разреда за децу миграната. Програм такође позива на уклањање дугиних застава из школа, промицање немачких националних симбола и стварање парламентарног одбора за истрагу политика из доба коронавируса.

Ко је Улрих Зигмунд?

Улрих Зигмунд рођен је 25. октобра 1990. у Хавелбергу у Саксонији-Анхалт. По струци је трговац у велепродаји и спољној трговини, а потом је студирао пословну психологију и пословну администрацију, које је завршио са звањем бачелора. Пре уласка у високу политику радио је у велепродаји и на пословима продаје у једној берлинској очној клиници, а од 2014. бави се сопственим пословањем у области маркетинга.

У политику је ушао још 2008. као члан CDU-а, али је шест година касније прешао у AfD, између осталог због неслагања са политиком еврозоне. У покрајински парламент Саксоније-Анхалт први пут је ушао 2016., а мандат је поново освојио 2021.

Од 2022. један је од челника AfD-ове парламентарне групе у покрајинском парламенту. Зигмунд каже да му је идол Ото фон Бизмарк (Otto von Bismarck). Портрет такозваног "челичног канцелара" виси у његовом кабинету у Магдебургу.

Контроверзне изјаве и спорни поздрав

На скуповима AfD-а користи узвик "Зиг!" (Sieg!), на који окупљени одговарају "Мунд!" (Mund!). Реч је о игри речи изведеној из његовог презимена која неизбежно подсећа на "Zieg Heil", нацистички поздрав.

Зигмунд је бранио такав начин скандирања и критиковао немачка ограничења употребе нацистичких парола, поручујући да не жели "језичку полицију".

Још директнији био је када су га питали о Холокаусту. На питање јесу ли злочини почињени током Холокауста најгори злочини у историји рекао је да је такво тумачење "претерано и потпуно одвојено од стварности", док је у другој изјави рекао да то не може да процени јер "не може да обухвати цело човечанство".

Везе са крајњом десницом

Зигмундова повезаност са крајњом десницом није остала само на контроверзним изјавама. У новембру 2023. суделовао је на састанку у Потсдаму на којем су се окупили политичари AfD-а и представници крајње деснице, међу њима Аустријанац Мартин Селнер (Martin Sellner), један од водећих људи Идентитетског покрета.

Разговарало се о такозваној "ремиграцији", концепту крајње деснице који почива на идеји замене домаћег становништва мигрантским становништвом и заговара повратак великог броја миграната у земље порекла. Према истраживању Коректива (Correctiv), Зигмунд је у Потсдаму изнео и конкретне планове за Саксонију-Анхалт. Говорио је да се изглед улица мора променити "у врло кратком року", да треба "притиснути стране ресторане" те да би живот у покрајини за "ту клијентелу требало учинити што непривлачнијим".

Зигмунд је оповргао оптужбе против себе. Није коментарисао концепт "ремиграције", али је јасно дао до знања да не намерава да "илегално депортује људе".

Због суделовања на том састанку, 2024. је смењен са места председника једног одбора у покрајинском парламенту, но евидентно је да га та смена није политички зауставила.

Екстремистичка прошлост сарадника

Према извештајима Spiegelа, неколико људи који данас сарађују са Зигмундом има позадину у екстремистичким организацијама. Међу њима су бивши чланови Немачке омладине верне отаџбини (HDJ), неонацистичке омладинске организације која је у Немачкој забрањена 2009. због идеолошких веза са националсоцијализмом. Не чуди стога што је према истраживању Института за нове социјалне одговоре (INSA) за Билд, 47 посто испитаника Улриха Зигмунда оценило претњом демократији, док се 35 посто са тим није сложило.

Шпигл га назвао "најопаснијим човеком Немачке"

Његова популарност на друштвеним мрежама показује да добар део бирача у њему не види претњу, него политичара који говори оно што други не желе да кажу.

Зигмунд је велики део своје популарности изградио на ТикТоку, где има више од 700.000 пратилаца. Његови видеи често су врло кратки и директни, а баве се темама попут миграције, безбедности и свакодневних проблема грађана, при чему одговорност за проблеме у Немачкој углавном приписује етаблираним странкама и мигрантској политици.

Кад га је часопис Шпигл (Der Spiegel) недавно на насловној страни назвао "најопаснијим човеком Немачке", Зигмунд је на свом ТикТок каналу објавио исечке себе како потписује и дели примерке часописа.

Шта би победа AfD-а значила за безбедносне службе?

Ако AfD освоји већину, догодило би се нешто незабележено од оснивања Савезне Републике Немачке 1949. године, јер би крајња десница први пут преузела власт у једној немачкој савезној покрајини.

А таква победа не би била важна само због политичког преседана. Стручњаци упозоравају да би AfD преузимањем покрајинске власти добио и контролу над полицијом и безбедносним службама у Саксонији-Анхалт. То би отворило питање размене најосетљивијих података са Берлином и другим покрајинама, тим пре што би странка добила политички надзор над службом која је управо AfD прогласила десничарско-екстремистичком.

Јерг Милер, бивши шеф службе за заштиту уставног поретка у Бранденбургу, за Тагесшпигл упозорава да би то био "најгори могући сценарио" за немачке безбедносне службе. Према његовим речима, министар би имао приступ поверљивим досијеима, укључујући податке о доушницима и информацијама које безбедносне службе прикупљају о самом AfD-у.