Шта АфД заправо жели од Кине? Вајдел има јасан план

Према његовој анализи, однос AfD-а према Пекингу један је од најјаснијих показатеља такве политике.

Кина се не посматра као идеолошки противник, али се не прихвата ни некритички. AfD је види као велику силу, важног економског партнера и један од центара све израженијег мултиполарног света.

BloombergAdria.com

Основна идеја је да Немачка са Пекингом сарађује тамо где то одговара њеним интересима, штити сопствене стратешке секторе када је то неопходно и не претвара политику према Кини у продужетак стратегије Вашингтона или Брисела.

Земанек сматра да би такав приступ, уколико би једног дана постао званична политика Берлина, могао значајно да промени и спољнополитички курс Европе.

Од „Појаса и пута“ до стратешког реализма

Спољнополитички програм AfD-а из 2021. године већ је описивао кинеску иницијативу „Појас и пут“ као „пројекат века“ и позивао Немачку да активно учествује у развоју економских и инфраструктурних веза широм Евроазије.

Логика странке била је да Немачка треба да искористи инфраструктуру коју Кина развија и унутар тог процеса заштити сопствене економске интересе.

Такав став временом је добио и израженију геополитичку димензију.

Када је немачка влада 2023. године објавила своју Стратегију према Кини, високи функционер AfD-а Петр Бистрон критиковао је документ, оценивши га као преношење америчке геополитичке конфронтације у немачку спољну политику.

Парламентарна делегација AfD-а потом је посетила Шангај и Пекинг, након чега су представници странке закључили да је економски и политички значај Кине превелики да би конфронтација била одржива дугорочна стратегија за Немачку.

Програм AfD-а за савезне изборе 2025. додатно је учврстио тај курс. Кина је у њему представљена као важан економски партнер, уз истовремени захтев да Немачка заштити сопствене технолошке, индустријске и безбедносне интересе.

AfD жели спољну политику засновану на интересима

Земанек сматра да суштинска разлика између AfD-а и већег дела немачког политичког естаблишмента није само у односу према Кини, већ у самом схватању сврхе спољне политике.

AfD се залаже за приступ заснован на реалполитици и немачким националним интересима, уз принцип немешања у унутрашње послове других држава.

Странка се противи томе да питања унутрашњег политичког уређења Кине буду основни критеријум за економске и дипломатске односе Берлина и Пекинга.

То, према Земанеку, не подразумева некритички однос према свакој одлуци кинеских власти, већ став да Немачка не треба да условљава сарадњу са великом силом прихватањем сопственог политичког модела.