Највећа драма очекује се у Мекленбургу-Западној Померанији, где AfD према последњим истраживањима има благу предност над Социјалдемократском партијом Немачке (SPD), док је Хришћанско-демократска унија (CDU) канцелара Фридриха Мерца пала на једноцифрену подршку.
Фото: ordnas, Panther Media Global/Alamy/Profimedia
Избори у Мекленбургу-Западној Померанији и Берлину одржавају се 20. септембра, а њихов исход могао би додатно да промени политичку слику Немачке.
Посебно ће се пратити резултат AfD-а, који је 6. септембра у Саксонији-Анхалту освојио око 44 одсто гласова и постао убедљиво најјача странка у тој покрајини.
AfD и SPD у трци за прво место
Мекленбург-Западна Померанија има нешто више од 1,5 милиона становника, а последња истраживања показују веома тесну борбу.
Према подацима које преноси Reuters, AfD има подршку око 37 одсто бирача, док је SPD премијерке Мануеле Швезиг на око 35 одсто. Разлика је довољно мала да исход избора остаје неизвестан.
Прочитајте још
Много већи проблем има CDU.
Странка немачког канцелара Фридриха Мерца налази се на свега око седам одсто и приближила се изборном цензусу од пет одсто.
Швезигова тренутно влада покрајином у коалицији SPD-а и Левице.
Левица најјача у Берлину
Истог дана гласа се и у Берлину, где је политичка слика потпуно другачија.
Главни град Немачке од 2023. године води коалиција CDU-а и SPD-а, али актуелна истраживања показују значајно слабљење странака на власти.
Према једном од августовских истраживања, Левица је избила на прво место са 22 одсто подршке, док су CDU и AfD били на по 18 одсто. SPD је имао 12, а Зелени 16 одсто.
Reuters уочи избора наводи да су раст цена станова и недостатак приступачног смештаја постали једна од главних тема берлинске кампање.
AfD после 44 одсто тражи још
Избори долазе само две недеље након великог успеха AfD-а у Саксонији-Анхалту.
Странка је тамо освојила око 44 одсто гласова, али није добила апсолутну већину, док друге парламентарне странке одбијају да са њом формирају владајућу коалицију.
После тог резултата руководство AfD-а почело је све отвореније да говори и о савезној власти.
Копредседница странке Алис Вајдел поручила је да је њен циљ да AfD на наредним изборима за Бундестаг стигне до најмање 40 одсто подршке.
Актуелне савезне анкете показују знатно мању подршку од тог циља, али и снажан раст AfD-а. У истраживању „Forsa“ објављеном 15. септембра странка је била на 27 одсто, док је CDU/CSU имао 20 одсто.
Притисак на Мерца све већи
Због лоших резултата CDU-а и пада популарности канцелара, у Немачкој су се последњих недеља појавиле спекулације о политичкој будућности Фридриха Мерца.
Осам покрајинских премијера из CDU-а издало је ове недеље заједничко саопштење подршке канцелару, док му је подршку пружио и баварски премијер и лидер Хришћанско-социјалне уније (CSU) Маркус Зедер.
Истовремено, незадовољство Мерцовим радом остаје високо. У истраживању ARD-а спроведеном почетком септембра чак 83 одсто испитаника изјавило је да је мање или нимало задовољно његовим радом.
Зато недељни избори превазилазе локалну политику.
После победе AfD-а у Саксонији-Анхалту, нови снажан резултат те странке у Мекленбургу-Западној Померанији, уз истовремено слабљење CDU-а у две покрајине, додатно би појачао политички притисак на Мерца.
Да ли ће се то и догодити, одлучиће бирачи у недељу.
(Reuters)