Брејерова је порука била јасна - Бундесверу није потребан само већи број војника, него и напредна технологија, а пре свега, цело друштво мора да постане део одбрамбеног система. Брејер је упозорио да свака војна стратегија данас застарева готово у тренутку када се потпише. Док се такви документи обично називају „живућима“, он их радије описује као „документе који непрестано умиру“ - зато што технологија напредује брзином каква до сада није виђена, пише Bild.

- Када дође до критичног тренутка, више не можемо примењивати наша тренутна разматрања, која се темеље на тренутној логици мира - рекао је Брејер, додајући да "морају да уче од Украјине".

Према Брејеру, рат у Украјини убрзао је технолошки развој, али не само на западној страни.

- Русија учи. Они опонашају и прилагођавају се. Иновирају против наших снага и око њих - упозорио је, поручујући да технолошка надмоћ данас није нешто трајно.

Фото: Kuzma/Alamy/Profimedia

 

- Ко год данас води, сутра може бити аусајдер - поручио је.

Друго Брејерово упозорење, преноси Bild, било је усмерено на претерану веру одбрамбене индустрије у саму технологију.

- Технологија не сме диктирати шта радимо. Ми морамо диктирати шта радимо са технологијом - поручио је генерал, упозоривши да пуко дивљење новим системима ствара тек „илузију стратешког напретка“.

Подсетимо, у бункеру испод војне болнице у граду Улму крије се бункер из доба Хладног рата. Сада се озбиљно разматра и његова обнова, што би захтевало модернизацију система вентилације и напајања струјом. Болнице широм Немачке процењују могућност постављања заштитних баријера против дронова и панцирног стакла, стварања додатне залихе лекова те разматрају претварање подземних простора у склоништа. Паралелно, цивилни хирурзи пролазе обуку за збрињавање масовних жртава и ратних озледа.

Фото: Depositphotos/shmeljov

 

- Да ли је наш здравствени систем спреман за ово? Једини одговор је не - изјавио је за Bloomberg Бенедикт Фримерт, главни медицински директор војне болнице у Улму. Један од највећих проблема остаје мањак образованог особља - према проценама, у целој Немачкој тек неколико стотина лекара има искуство у лечењу ратних повреда.

Немачке оружане снаге развијају планове за збрињавање масовног прилива жртава у случају рата с Русијом, упозоравајући да би Москва могла бити способна да нападне НАТО савез већ 2029. године.

- Реално говорећи, говоримо о броју од отприлике 1.000 рањених војника дневно - изјавио је немачки генерал-хирург Ралф Хофман, додавши да би коначан број зависио од интензитета борби, пише Bloomberg.

Фото: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia

 

Према плану, рањени војници би прву помоћ добијали близу фронта, пре транспорта у Немачку, где би се о њима углавном бринуле цивилне болнице. Хофман процењује да би за такав сценарио било потребно издвојити око 15.000 болничких кревета из укупног националног капацитета, који броји до 440.000 кревета. Немачка војска притом разматра флексибилније транспортне опције, укључујући болничке возове и аутобусе, те проширење капацитета за ваздушну медицинску евакуацију.

БОНУС ВИДЕО: