Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Podzemni medicinski objekat, dovršen 1979. godine usred sukoba Moskve i Zapada, projektovan je da lekarima omogući nastavak lečenja ranjenih vojnika i u slučaju nuklearnog napada, a može da primi do 2.000 ljudi tokom 90 dana.
Sada se ozbiljno razmatra i obnova podzemnog bunkera, što bi zahtevalo modernizaciju sistema ventilacije i napajanja strujom. Bolnice širom Nemačke procenjuju mogućnost postavljanja zaštitnih barijera protiv dronova i pancirnog stakla, kao i stvaranja dodatne zalihe lekova. Pored toga, razmatraju pretvaranje podzemnih prostora u skloništa. Paralelno, civilni hirurzi prolaze obuku za zbrinjavanje masovnih žrtava i ratnih povreda.
- Da li je naš zdravstveni sistem spreman za ovo? Jedini odgovor je ne - izjavio je za Blumberg Benedikt Frimert, glavni medicinski direktor vojne bolnice u Ulmu.
Jedan od najvećih problema ostaje manjak edukovanog osoblja. Prema procenama, u celoj Nemačkoj tek nekoliko stotina lekara ima iskustvo u lečenju ratnih povreda. Nemačke oružane snage (Bundesver) razvijaju planove za zbrinjavanje masovnog priliva žrtava u slučaju rata sa Rusijom, upozoravajući da bi Moskva mogla da bude sposobna da napadne NATO savez već 2029. godine.
- Realno govoreći, govorimo o broju od otprilike 1.000 ranjenih vojnika dnevno - izjavio je nemački general-hirurg Ralf Hofman, dodavši da bi konačan broj zavisio od intenziteta borbi, piše Blumberg.
Pročitajte još
Foto: Moritz Frankenberg/AFP/Profimedia
Prema planu, ranjeni vojnici prvu pomoć bi dobijali blizu fronta, pre transporta u Nemačku, gde bi se o njima uglavnom brinule civilne bolnice. Hofman procenjuje da bi za takav scenario bilo potrebno izdvojiti oko 15.000 bolničkih kreveta iz ukupnog nacionalnog kapaciteta, koji broji do 440.000 kreveta. Nemačka vojska pritom razmatra fleksibilnije transportne opcije, uključujući bolničke vozove i autobuse, te proširenje kapaciteta za vazdušnu medicinsku evakuaciju.
Iskustva sa bojišta u Ukrajini, gde su napadi dronovima svakodnevica, preoblikuju i vrstu povreda za koje se nemački zdravstveni sistem priprema, a to je sve više povreda i opekotina zbog eksplozija, što komplikuje evakuaciju i produžuje vreme potrebno za stabilizaciju pacijenata.
Blumberg takođe navodi da su pojačane pripreme i zbog niza hibridnih napada na nemačkom tlu, uključujući pokušaj napada dronom s eksplozivom na aerodrom u Lajpcigu, kao i sajber-napade usmerene na zdravstvene ustanove. Prema procenama Bundesvera, pet nemačkih vojnih bolnica brzo bi dostiglo granice svojih kapaciteta u slučaju rata, zbog čega bi značajan broj ranjenika morao biti zbrinut u civilnim bolnicama, koje bi istovremeno lečile i vojne i civilne pacijente te sprovodile medicinsku trijažu.
Foto: FOCKE STRANGMANN/AFP/Profimedia
Nemačka je nedavno sprovela svoju najveću medicinsku vežbu u poslednjih nekoliko decenija – NATO vežbu "Kvadriga 2026" u Litvaniji, kojom je simulirana evakuacija ranjenih vojnika i njihov transport u bolnice širom Nemačke.
Izveštaj Nemačkog udruženja bolnica, temeljen na anketi 165 bolnica širom zemlje, upozorio je da su "bolnice slabo opremljene za krizu poput saveznog ili odbrambenog vanrednog stanja u sklopu NATO-a".
General Karsten Brojer, načelnik nemačkih oružanih snaga, u izjavi za BBC kaže da nikada nije doživeo situaciju "opasnu i hitnu poput današnje", nazivajući je izrazito pretnjom iz Rusije te napominjući da Moskva izgrađuje vojsku gotovo dvostruko veću od one koju je imala pre rata protiv Ukrajine.
Foto: Michael Bihlmayer/imago stock&people/Profimedia
Slične pripreme je, prema ranijim izveštajima, pokrenuo i Berlin. Gradske vlasti, nemačka vojska i dvanaest bolnica u glavnom gradu izradili su, nakon dve godine rada, plan odgovora na scenarije poput vojnog sukoba u samom Berlinu ili potpune evakuacije glavnog grada – pripreme koje datiraju još od ruske aneksije Krima 2014. godine, a koje su sada, zbog promenjene procene pretnje, dodatno proširene.
BONUS VIDEO:
