Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Подземни медицински објекат, довршен 1979. године усред сукоба Москве и Запада, пројектован је да лекарима омогући наставак лечења рањених војника и у случају нуклеарног напада, а може да прими до 2.000 људи током 90 дана.
Сада се озбиљно разматра и обнова подземног бункера, што би захтевало модернизацију система вентилације и напајања струјом. Болнице широм Немачке процењују могућност постављања заштитних баријера против дронова и панцирног стакла, као и стварања додатне залихе лекова. Поред тога, разматрају претварање подземних простора у склоништа. Паралелно, цивилни хирурзи пролазе обуку за збрињавање масовних жртава и ратних повреда.
- Да ли је наш здравствени систем спреман за ово? Једини одговор је не - изјавио је за Блумберг Бенедикт Фримерт, главни медицински директор војне болнице у Улму.
Један од највећих проблема остаје мањак едукованог особља. Према проценама, у целој Немачкој тек неколико стотина лекара има искуство у лечењу ратних повреда. Немачке оружане снаге (Бундесвер) развијају планове за збрињавање масовног прилива жртава у случају рата са Русијом, упозоравајући да би Москва могла да буде способна да нападне НАТО савез већ 2029. године.
- Реално говорећи, говоримо о броју од отприлике 1.000 рањених војника дневно - изјавио је немачки генерал-хирург Ралф Хофман, додавши да би коначан број зависио од интензитета борби, пише Блумберг.
Прочитајте још
Фото: Moritz Frankenberg/AFP/Profimedia
Према плану, рањени војници прву помоћ би добијали близу фронта, пре транспорта у Немачку, где би се о њима углавном бринуле цивилне болнице. Хофман процењује да би за такав сценарио било потребно издвојити око 15.000 болничких кревета из укупног националног капацитета, који броји до 440.000 кревета. Немачка војска притом разматра флексибилније транспортне опције, укључујући болничке возове и аутобусе, те проширење капацитета за ваздушну медицинску евакуацију.
Искуства са бојишта у Украјини, где су напади дроновима свакодневица, преобликују и врсту повреда за које се немачки здравствени систем припрема, а то је све више повреда и опекотина због експлозија, што компликује евакуацију и продужује време потребно за стабилизацију пацијената.
Блумберг такође наводи да су појачане припреме и због низа хибридних напада на немачком тлу, укључујући покушај напада дроном с експлозивом на аеродром у Лајпцигу, као и сајбер-нападе усмерене на здравствене установе. Према проценама Бундесвера, пет немачких војних болница брзо би достигло границе својих капацитета у случају рата, због чега би значајан број рањеника морао бити збринут у цивилним болницама, које би истовремено лечиле и војне и цивилне пацијенте те спроводиле медицинску тријажу.
Фото: FOCKE STRANGMANN/AFP/Profimedia
Немачка је недавно спровела своју највећу медицинску вежбу у последњих неколико деценија – НАТО вежбу "Квадрига 2026" у Литванији, којом је симулирана евакуација рањених војника и њихов транспорт у болнице широм Немачке.
Извештај Немачког удружења болница, темељен на анкети 165 болница широм земље, упозорио је да су "болнице слабо опремљене за кризу попут савезног или одбрамбеног ванредног стања у склопу НАТО-а".
Генерал Карстен Бројер, начелник немачких оружаних снага, у изјави за ББЦ каже да никада није доживео ситуацију "опасну и хитну попут данашње", називајући је изразито претњом из Русије те напомињући да Москва изграђује војску готово двоструко већу од оне коју је имала пре рата против Украјине.
Фото: Michael Bihlmayer/imago stock&people/Profimedia
Сличне припреме је, према ранијим извештајима, покренуо и Берлин. Градске власти, немачка војска и дванаест болница у главном граду израдили су, након две године рада, план одговора на сценарије попут војног сукоба у самом Берлину или потпуне евакуације главног града – припреме које датирају још од руске анексије Крима 2014. године, а које су сада, због промењене процене претње, додатно проширене.
БОНУС ВИДЕО:
