Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Brejerova je poruka bila jasna - Bundesveru nije potreban samo veći broj vojnika, nego i napredna tehnologija, a pre svega, celo društvo mora da postane deo odbrambenog sistema. Brejer je upozorio da svaka vojna strategija danas zastareva gotovo u trenutku kada se potpiše. Dok se takvi dokumenti obično nazivaju „živućima“, on ih radije opisuje kao „dokumente koji neprestano umiru“ - zato što tehnologija napreduje brzinom kakva do sada nije viđena, piše Bild.
- Kada dođe do kritičnog trenutka, više ne možemo primenjivati naša trenutna razmatranja, koja se temelje na trenutnoj logici mira - rekao je Brejer, dodajući da "moraju da uče od Ukrajine".
Prema Brejeru, rat u Ukrajini ubrzao je tehnološki razvoj, ali ne samo na zapadnoj strani.
- Rusija uči. Oni oponašaju i prilagođavaju se. Inoviraju protiv naših snaga i oko njih - upozorio je, poručujući da tehnološka nadmoć danas nije nešto trajno.
Foto: Kuzma/Alamy/Profimedia
- Ko god danas vodi, sutra može biti ausajder - poručio je.
Pročitajte još
Drugo Brejerovo upozorenje, prenosi Bild, bilo je usmereno na preteranu veru odbrambene industrije u samu tehnologiju.
- Tehnologija ne sme diktirati šta radimo. Mi moramo diktirati šta radimo sa tehnologijom - poručio je general, upozorivši da puko divljenje novim sistemima stvara tek „iluziju strateškog napretka“.
Podsetimo, u bunkeru ispod vojne bolnice u gradu Ulmu krije se bunker iz doba Hladnog rata. Sada se ozbiljno razmatra i njegova obnova, što bi zahtevalo modernizaciju sistema ventilacije i napajanja strujom. Bolnice širom Nemačke procenjuju mogućnost postavljanja zaštitnih barijera protiv dronova i pancirnog stakla, stvaranja dodatne zalihe lekova te razmatraju pretvaranje podzemnih prostora u skloništa. Paralelno, civilni hirurzi prolaze obuku za zbrinjavanje masovnih žrtava i ratnih ozleda.
Foto: Depositphotos/shmeljov
- Da li je naš zdravstveni sistem spreman za ovo? Jedini odgovor je ne - izjavio je za Bloomberg Benedikt Frimert, glavni medicinski direktor vojne bolnice u Ulmu. Jedan od najvećih problema ostaje manjak obrazovanog osoblja - prema procenama, u celoj Nemačkoj tek nekoliko stotina lekara ima iskustvo u lečenju ratnih povreda.
Nemačke oružane snage razvijaju planove za zbrinjavanje masovnog priliva žrtava u slučaju rata s Rusijom, upozoravajući da bi Moskva mogla biti sposobna da napadne NATO savez već 2029. godine.
- Realno govoreći, govorimo o broju od otprilike 1.000 ranjenih vojnika dnevno - izjavio je nemački general-hirurg Ralf Hofman, dodavši da bi konačan broj zavisio od intenziteta borbi, piše Bloomberg.
Foto: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia
Prema planu, ranjeni vojnici bi prvu pomoć dobijali blizu fronta, pre transporta u Nemačku, gde bi se o njima uglavnom brinule civilne bolnice. Hofman procenjuje da bi za takav scenario bilo potrebno izdvojiti oko 15.000 bolničkih kreveta iz ukupnog nacionalnog kapaciteta, koji broji do 440.000 kreveta. Nemačka vojska pritom razmatra fleksibilnije transportne opcije, uključujući bolničke vozove i autobuse, te proširenje kapaciteta za vazdušnu medicinsku evakuaciju.
BONUS VIDEO:
