Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Posle toga je DŽared Kušner pokušao da uzvrati Putinu. "Uz dužno poštovanje, gospodine predsedniče, upravo ste nam to rekli i pre godinu dana", rekao je Trampov zet ruskom vladaru. "Kolike su šanse da se za godinu dana ponovno nađemo ovde, a vi nam opet govorite isto? Možda ne bi trebalo da izgubimo još jednu godinu?", sugerisao je Kušner.
Ova verbalna razmena, koju su opisali izvor upoznat sa razgovorima i jedan američki zvaničnik, sažima dilemu sa kojom se Tramp suočava posle više od 18 meseci nastojanja da okonča rat u Ukrajini.
Američki Kongres je ove nedelje usvojio istorijski zakon o sankcijama usmeren na ruski energetski sektor, u novom pokušaju da Rusija "ispašta" zbog invazije i da se Putin pritisne na ustupke. No, dok taj zakon ide prema Trampovom stolu na potpis - prema nekim informacijama, on namjerava da ga potpiše - njegova administracija sve više insistira na drukčijem pristupu, a to je ponuditi Moskvi neke pogodnosti za koje zvaničnici veruju da bi mogle da navedu ruskog vođu da razmotri okončanje rata, piše NJujork Tajms.
Foto: Jacquelyn MARTIN/AFP/Profimedia
Odmak od Trampovog obećanja i stava zastupnika
Među novim takvim podsticajima mogla bi da bude i mogućnost da Bela kuća sa Kremljem počne da sklapa poslovne dogovore pre nego što Moskva prestane da ratuje u Ukrajini, prema rečima dvojice ljudi upoznatih sa pregovorima. Američki zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da bi dogovori sa Rusijom pre završetka rata bili mogući jer bi pokazali da su Sjedinjene Države ozbiljne u nameri da resetuju odnose sa Rusijom.
Takav pristup predstavljao bi odmak od Trampovog obećanja iz prošle godine da poslovnih dogovora sa Rusijom neće biti "dok ne rešimo rat". To pokazuje da Trampovi izaslanici zaduženi za okončanje rata, Vitkof i Kušner, traže nove načine kako da podstaknu Rusiju da prestane da ratuje, sada kada je postalo jasno da Ukrajina neće povući svoje snage sa velikog dela vlastite teritorije koju Putin insistira da stavi pod rusku kontrolu pre završetka rata.
Pročitajte još
No, taj se pristup sasvim razlikuje od onoga za šta se zalažu i republikanci i demokrate u Kongresu - a i evropski saveznici Kijeva te sama Ukrajina - prema kojem samo snažniji gospodarski i vojni pritisak na Putina može da prisili ruskog čelnika na kompromis.
Foto: Depositphotos/vladirina32, Alexander Kazakov/Sputnik/AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
"Ovaj zakon će paralizovati rusku ratnu mašinu i napokon dovesti Putina za pregovarački sto", rekao je u sredu poslanik Mihael Meksaul, republikanac iz Teksasa i jedan od vodećih zagovornika zakona o sankcijama, nakon što je zakon usvojen dvostranačkom većinom od 262 naspram 159 glasova.
Više šargarepe nego štapa
Tramp je naznačio da će potpisati zakon, čiji je glavni zagovornik do svoje smrti u junu bio senator Lindzi Grejem, republikanac iz Južne Karoline. Zakon bi predsedniku omogućio uvođenje carina od čak 100 posto zemljama koje kupuju najveće količine ruske nafte ili gasa, a predviđa i sankcije protiv ruskih zvaničnika, privrednika i finansijskih institucija. Senatorka Darlin Grejem, Grejemova sestra, koja ga je nasledila u Senatu, rekla je da će zakon "pojačati predsednikovu pregovaračku polugu".
No, ako Trampova administracija prema Putinu sprovodi pristup "štapa i šargarepe", čini se da je trenutno mnogo više usredsređena na šargarepu, ocenjuje NJujork Tajms. Američki zvaničnik rekao je da administracija želi da kreira više podsticaja za pripadnike ruske elite da se založe za mir. Sklapanje nekih poslovnih dogovora pre završetka rata moglo bi da pomogne u uveravanju protivamerički nastrojenih tvrdolinijaša oko Putina da Tramp zaista želi da uspostavi novi odnos sa Rusijom, dodao je.
Balaš Jarabik, bivši diplomata Evropske unije u Kijevu, koji danas radi u političko-analitičkoj kompaniji R. Politik i pomno prati pregovore, kaže da znakovi upućuju na to da Sjedinjene Države "razmatraju veće ustupke Rusiji". Vašington "sada signalizira da bi neki dogovori mogli da budu pokrenuti ako Moskva prethodno pokaže konkretnu suzdržanost", rekao je Jarabik. "Vašington se ranije protivio sklapanju takvih sporazuma pre primirja", podsetio je.
Foto: Kristina Solovyova/Zuma/Profimedia, ATAAntonio Ahel
Nije jasno o kojim se konkretno dogovorima radi. Jurij Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku, rekao je posle Putinovog sastanka sa Vitkofom i Kušnerom 5. septembra da se "detaljno razgovaralo o ekonomskim pitanjima i potencijalnim velikim rusko-američkim projektima od obostrane koristi".
Tihi zaokret
Kremlj, sa svoje strane, Beloj kući poslovne prilike nudi otkako se Tramp prošle godine vratio u Belu kuću. Ruski zvaničnici pominjali su dogovore o retkim zemnim metalima i aluminijumu, zajednička ulaganja na Arktiku, pa čak i mogućnost uključivanja američkih kompanija u prodaju ruskog prirodnog gasa Evropi.
Tramp je ruski ekonomski potencijal opisao kao "ogroman", no ranije je poslovne dogovore predstavljao kao nagradu za Rusiju ako sklopi mir. "Oni žele da posluju", rekao je američki predsednik uoči prošlogodišnjeg sastanka sa Putinom na Aljasci. "Ali neće poslovati dok ne rešimo rat", rekao je Tramp.
Čini se da ovaj tihi zaokret odražava nastojanje administracije predsednika Trampa da pronađe nove ideje za okončanje rata nakon što su pregovori o mogućem ukrajinskom povlačenju iz neokupiranog dela Donbasa zapeli.
Foto: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA,Daniel Torok/White House/Zuma Press/Profimedia
Kušner se na zastoj osvrnuo putem videoveze na prošlonedeljnom okupljanju međunarodnih saveznika Ukrajine u Kijevu, na godišnjem sastanku YES. "Predsednik Putin jasno je izneo šta želi da postigne", rekao je. "Ako bi Ukrajina htela da se povuče do te linije, onda je očito da je ostatak dogovora već postavljen i pripremljen. Ukrajina to trenutno ne želi da učini".
Na Kušnerovu izjavu o Putinu prasnuli u smeh
Dodao je da je posao Trampove administracije, kao "posrednika", "da smisli kreativno rešenje" koje će "omogućiti obema stranama da krenu napred". Rekao je da su Tramp i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vrlo predani pregovorima te da su "čuli da je i predsednik Putin vrlo predan tome".
U tom je trenutku deo publike u Kijevu prasnuo je u smeh, što je pokazalo duboku skepsu ukrajinskih saveznika prema prikazu pregovora koji administracija nastoji da predstavi kao podjednako prihvatljiv obema stranama. Dva dana posle, ruska bespilotna letelica na mlazni pogon pogodila je voz na ukrajinsko-poljskoj granici kojim su putovali uglednici, među kojima i David Petraus, bivši direktor CIA-e.
Pregovori o okončanju ruskog rata, koji traje već više od četiri i po godine i u kojemu su, prema nekim procenama, poginule stotine hiljada ljudi, početkom godine su uglavnom zapeli, dok su se Vitkof i Kušner usredsredili na američko-izraelski rat sa Iranom.
Ovoga meseca Vitkof i Kušner otputovali su prvo u Moskvu, a potom po prvi puta u Kijev, u pokušaju da ponovno pokrenu pregovore. Ukrajinski zvaničnici, podseća NJujork Tajms, rekli su da bi se trostrani mirovni pregovori između Sjedinjenih Država, Ukrajine i Rusije mogli nastaviti u oktobru. Očekuje se da će se na tim pregovorima razgovarati i o mogućnosti ograničenog primirja - prekidu napada na brodove u Crnom moru ili na energetsku infrastrukturu, prenosi Jutarnji.hr.
BONUS VIDEO:
