Извор:Фото: Депозитфото/PeopleImages.com

НИСУ ВАНЗЕМАЉЦИ Први контакт с планетом ван Сунчевог система

Извор: Нпортал

23.09.2026.

10:00

Детектовали су брзе, понављајуће и високо кружно поларизоване избоје, као и трајну емисију, на фреквенцијама од 0,85 до 3,5 гигахерца

Тим истраживача из Центра за астрофизику Харвард и Смитсонијан и Универзитета Орегон детектовао је радио-сигнал који директно потиче са егзопланете, односно планете ван Сунчевог система.

Раније су радио-сигнали детектовани у системима који садрже планете, али није било могуће са потпуном сигурношћу утврдити да ли долазе од самих планета или од звезда око којих оне круже, пише СциенцеАлерт.

Међутим, они наглашавају да то сигурно није покушај ванземаљаца да успоставе контакт.

Реч је о сигналу који настаје у аурорама егзопланете, које се јављају када наелектрисане честице ступају у интеракцију са атмосфером и магнетним пољем планете, ослобађајући енергију. И Земља има ауроре, које посматрамо као поларну светлост на северној и јужној хемисфери.

"Иако су радио-сигнали посматрани код планета Сунчевог система и код појединих ултрахладних патуљастих звезда, ниједна детекција до сада није могла недвосмислено да буде повезана са егзопланетом", наводе истраживачи у раду.

Детектовали су брзе, понављајуће и високо кружно поларизоване избоје, као и трајну емисију, на фреквенцијама од 0,85 до 3,5 гигахерца.

Управо тај опсег фреквенција истраживачи су посматрали помоћу радио-телескопског низа МеерКАТ у Јужној Африци, током четири одвојена посматрања 2025. и 2026. године.

У центру пажње телескопског низа налазила се звезда Бета Пикторис, удаљена око 63,4 светлосне године од Земље. Око ње круже три познате планете: Бета Пикторис б, Бета Пикторис ц и Бета Пикторис д.

Посматрања су открила кратке радио-избоје који су се понављали, при чему су радио-таласи били снажно кружно поларизовани. То је класичан потпис сигнала који настају у аурорама.

Користећи изузетно сјајна језгра удаљених галаксија, позната као квазари, као референтне тачке на мапи неба, истраживачи су са високим степеном сигурности утврдили да сигнал емитује планета б, а не сама звезда Бета Пикторис.

Бета Пикторис припада групи такозваних звезда раног спектралног типа, што значи да је топлија, већа и по својој структури другачија од звезда попут нашег Сунца.

"Ниједан познати физички механизам који изазива радио-емисије код звезда раног типа не може да објасни уочену емисију", наводе истраживачи.

Научници затим показују колико је корисно издвојити овакав радио-сигнал. Његове карактеристике указују на феномен познат као нестабилност електронског циклотронског мезера (ЕЦМИ), исти процес који ствара ауроре на Земљи и Јупитеру.

Поред тога, ЕЦМИ пружа драгоцене информације о магнетном пољу планете.

Према резултатима истраживања, Бета Пикторис б поседује нарочито снажно магнетно поље, што се поклапа са ранијим моделима ове планете и њеног динама, односно унутрашњих процеса који стварају магнетно поље.

"Ово представља прво директно мерење јачине магнетног поља једне егзопланете и у складу је са предвиђањима модела динама за младу, масивну џиновску планету", наводе аутори рада.

Истраживачи процењују да планета б има изузетно јако магнетно поље, хиљадама пута снажније од Земљиног. Могуће је да ауроралну радио-емисију покреће њена веома брза ротација, пошто овој планети треба свега осам до девет сати да се једном окрене око своје осе.

Бета Пикторис б први пут је откривена 2008. године и представља прави џин међу планетама, са масом приближно десет пута већом од Јупитерове.

Сада је добила још једно историјско обележје: постала је прва егзопланета са које је детектован јасан радио-сигнал.

Након овог открића, истраживачи усмеравају пажњу на друге планете. Конкретно, на још седам познатих џиновских егзопланета у пет оближњих звезданих система, које би ускоро могле да буду анализиране на исти начин као Бета Пикторис б.

"Побољшање осетљивости инструмената за приближно пет до седам пута, какво се очекује од радио-опсерваторија наредне генерације, омогућиће да и те планете постану доступне детекцији", наводе истраживачи.

Истраживање још није објављено у научном часопису који је прошао стручну рецензију, али је доступно на платформи арXив.