Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Проматрања су започела у марту, када је кинески свемирски телескоп Ајнштајн проб (Einstein Probe) забележио краткотрајну појаву рендгенских зрака, насталу када је ударни талас, проузрокован експлозијом у језгру умируће звезде, прошао кроз њену површину.
Верује се да се исто догађа у свакој супернови, али је тај феномен врло тешко уочити због кратког трајања. Последњи пут овакав догађај забележен је 2008. године.
- Морате имати среће да га уловите у стварном времену - казао је астроном Брендан О’Конор са Универзитета Карнеги Мелон у Питсбургу, главни аутор једног од двају научних радова о супернови објављених у часопису Astrophysical Journal Letters.
- Ударни талас можете схватити као радар: док пролази спољним слојевима звезде и било каквом материјом у близини, оставља отисак који уочавамо у рендгенским зрацима. Можемо искористити те зраке како бисмо добили невиђени увид изблиза у звезду која је на рубу урушавања - рекла је астрономкиња Џилијан Растинеџад са Универзитета Мериленд, главна ауторка друге студије.
Била је око 30 пута већа од Сунца
Научници су ангажовали више телескопа, укључујући рендгенски телескоп Чандра и низ земаљских инструмената, како би наставили да проматрају звезду готово три месеца, све док се супернова није помакнула иза нашег Сунца.
Прочитајте још
Звезда се налазила отприлике 500 милиона светлосних година од Земље, у релативно блиској галаксији. Светлосна година је удаљеност коју светлост пређе у години дана, односно 9,5 билиона километара.
Процењује се да је звезда, пре него што је постала супернова, била око 30 пута већа од Сунца.
Верује се да је експлозија за собом оставила црну рупу, односно густо тело са гравитацијом толико снажном да јој чак ни светлост не може побећи.
БОНУС ВИДЕО:
