Изненађујући ефекат:Пратили 4.500животиња-ево шта су открили

Истраживање је показало да физичко присуство људи може да утиче на дивље животиње подједнако снажно као промене које је човек направио у природи. Међутим, нису све врсте реаговале једнако – вукови, белорепи јелени и канадски ждралови показали су потпуно различите обрасце понашања.

Научници са Универзитета Калифорније у Санта Барбари, Смитсонијановог Националног зоолошког врта и Института за конзервациону биологију и Универзитета Јејл повезали су ГПС податке о сисарима и птицама са анонимизованим локацијским подацима мобилних телефона широм Сједињених Америчких Држава.

Анализирали су недељне податке о кретању 4.581 животиње из 37 врста на континенталном делу САД. Поређени су исти периоди током 2019. и 2020. године, што је омогућило да се понашање животиња пре пандемије упореди са њиховим реакцијама током ограничења уведених због ковида 19.

Како преноси ScienceDaily, студија објављена у часопису „Science“ показала је да дивље животиње не реагују само на средину коју је човек изградио и изменио већ и на то да ли се људи физички налазе у њиховој близини.

- Људи имају сложене утицаје на дивље животиње – од нашег физичког присуства до начина на који преобликујемо станишта – али не можемо да разумемо наш пуни утицај без информација о оба фактора - рекла је једна од водећих ауторки студије Рут Оливер, доценткиња на Брен школи за науку и управљање животном средином Универзитета Калифорније у Санта Барбари.

Фото: Depositphotos/OndrejProsicky

Мобилни телефони открили где су се људи заиста кретали

Пандемијска ограничења драматично су променила места на којима су се људи кретали и начин на који су користили простор. Тако је настао редак природни експеримент који је истраживачима омогућио да раздвоје утицај физичког присуства људи од последица трајних промена у животној средини.

Праћење животиња помоћу ГПС уређаја било је релативно једноставно. Много већи изазов представљало је прецизно утврђивање места на којима су се људи заиста налазили, јер детаљни јавни подаци о њиховим локацијама и кретању углавном нису доступни научницима.

Ранија истраживања односа људи и дивљих животиња зато су се често ослањала на посредне показатеље, попут урбанизације, пољопривреде или податка да ли су током пандемије на одређеном подручју важила ограничења кретања. Такви показатељи пружају одређене информације о људским активностима, али не откривају како се људи заиста крећу.

Истраживачи су због тога користили анонимизоване геолокацијске податке мобилних телефона, прецизне на нивоу насеља. Према наводима научног тима, ово је први пут да су такви подаци употребљени за испитивање утицаја непосредног присуства људи на кретање животиња.

Фото: Depositphotos/predrag1

- Подаци са мобилних телефона које смо користили постали су доступни истраживачима током пандемије како би помогли у откривању последица затварања због ковида 19 - рекао је други водећи аутор студије Скот Јанко, еколог истраживач у Смитсонијановом Националном зоолошком врту.

Он је објаснио да те информације обично задржавају приватне компаније, због чега је пандемија пружила ретку прилику да се прецизно измери утицај људског присуства на дивље животиње.

- То нам је омогућило да покажемо да приликом израде поузданих планова заштите треба узети у обзир више од самих промена земљишта - навео је Јанко.

Присуство људи утицало на већину проучаваних врста

Научници су испитивали како људска активност утиче на величину простора који животиња користи, али и на њену еколошку нишу, односно начин на који користи станишта и расположиве ресурсе.

Код већине проучаваних врста утицај човека није могао у потпуности да се објасни само променама предела. Непосредно присуство људи такође је имало важну улогу.

Чак 57 одсто анализираних врста реаговало је и на присуство људи и на промене које је човек направио у простору.

Присуство људи било је повезано са променом величине коришћене територије или еколошке нише код 67 одсто врста сисара и 68 одсто врста птица.

Фото: Depositphotos/LuaAr

Ова два облика људског утицаја често су деловала заједно. Реакција животиње на људе делимично је зависила од тога колико је околни предео већ био измењен. Истовремено, утицај промењеног предела зависио је и од броја људи који су се у њему налазили.

На комбинацију присуства људи и промена у станишту смањењем простора који користе реаговало је око 67 одсто врста сисара и 41 одсто врста птица.

Животиње су биле посебно осетљиве на људе у подручјима са релативно мало изграђене инфраструктуре. Присуство људи имало је снажнији утицај у националним парковима него у градовима.

Вукови, јелени и ждралови реаговали различито

Није откривен образац понашања који би важио за све животињске врсте. Резултати су показали да свака врста на свој начин реагује на присуство људи и промене у окружењу.

Вукови су се понашали другачије од многих других проучаваних животиња. Простор који су користили ширио се у присуству људи, што би могло да буде повезано са њиховим дугим и тешким односом са човеком. Научници претпостављају да су се можда распоређивали на већем подручју или прелазили дуже раздаљине како би се удаљили од људских активности.

Белорепи јелени показали су другачији образац. Њихова еколошка ниша ширила се како је предео постајао више измењен, али се сужавала како је расло присуство људи.

Фото: Depositphotos/imagebrokermicrostock

Канадски ждралови реаговали су супротно од белорепих јелена. Те разлике показују зашто исте мере заштите не могу једнако да се примењују на све врсте.

- Ови налази наглашавају пресудан значај заштите прилагођене појединачним врстама. Свака врста има другачије потребе у погледу станишта, сопствене обрасце понашања и суочава се са јединственим претњама - рекла је Оливер.

Како је навела, ефикасна заштита захтева разумевање посебних изазова са којима се суочава свака животињска врста.

Истраживање је део међународне Иницијативе за биолошко праћење током ковида 19, покренуте како би се утврдило како су животиње реаговале када су пандемијска ограничења нагло променила људске активности. Научници су тај неуобичајени период назвали „антропауза“.

Ранија истраживања у оквиру иницијативе забележила су распрострањене промене у понашању сисара широм света, велике промене у поморском саобраћају и показала колико је важно непосредно мерити кретање људи приликом проучавања дивљих животиња у антропоцену – периоду у којем људске активности снажно утичу на Земљу.

У широј међународној сарадњи учествовало је 600 партнера, који су прикупили милијарду записа о локацијама приближно 13.000 животиња како би проучили утицај људских активности на дивљи свет.

Фото: Depositphotos/mazikab

Нови резултати показују да комбиновање ГПС података о животињама са локацијским подацима мобилних уређаја може да омогући прецизније планове заштите. На тај начин научници могу да разликују последице инфраструктуре коју су људи изградили од утицаја изазваног самим присуством људи.

Прилагођавање или знак стреса

Научници још не знају да ли промене у понашању помажу животињама да се прилагоде или представљају знак стреса. Рут Оливер и њене колеге сада истражују да ли промене предела и климе изазване људским активностима утичу на вероватноћу да ће животиње преживети.

- Наша тренутна студија показује да животиње мењају начин на који користе простор и ресурсе, али не знамо да ли им те промене помажу да се прилагоде или су знак стреса - рекла је Оливер.

Фото: Depositphotos/OndrejProsicky

Истраживачки тим зато покушава да утврди да ли су животиње које мењају понашање под људским притиском изложене већем или мањем ризику од угинућа.

Неуобичајене околности током пандемије омогућиле су истраживачима да проуче људски утицај на начин који раније није био могућ. Претходне политике заштите природе развијане су без приступа овако детаљним информацијама о реакцијама животиња на непосредно присуство људи.

- Наши резултати дају ми одређени оптимизам да можемо да остваримо суживот са дивљим животињама уз помоћ промишљенијих политика, које ће прецизније узимати у обзир где и када животињама треба да оставимо простор - закључила је Оливер.

(НИН)

БОНУС ВИДЕО: