Шта кажу стручњаци? Колико хлеба дневно је пожељно појести?

Хлеб је једна од основних намирница у исхрани, али се често поставља питање колико га је заправо здраво јести сваког дана. Шта кажу релевантне здравствене институције и стручњаци за исхрану?

Не постоји универзална препорука која одређује тачан број кришки хлеба које свака одрасла особа треба да поједе дневно. Препоручена количина зависи од енергетских потреба, физичке активности, остатка исхране и врсте хлеба који се конзумира.

Хлеб може бити део здраве исхране

Према британској Националној здравственој служби (NHS), намирнице богате скробом, међу којима су хлеб, кромпир, пиринач и тестенина, треба да чине нешто више од трећине укупне исхране. NHS наводи да ове намирнице представљају важан извор енергије, а могу допринети и уносу влакана, витамина и минерала.

Ова здравствена институција препоручује да се, када је могуће, бира интегрални хлеб, хлеб од целог зрна и друге варијанте са већим садржајем влакана. Бели хлеб такође садржи одређене витамине и минерале, али углавном има мање влакана од интегралног.

Да ли је важнија количина или врста хлеба?

Стручњаци са Harvard T. H. Chan School of Public Health  наглашавају да је, када је реч о угљеним хидратима, веома важан њихов квалитет. Интегралне житарице, попут целог пшеничног зрна и ражи, представљају бољи избор од претежно рафинисаних житарица.

Интегрални хлеб садржи више влакана и других корисних састојака који се у процесу прераде зрна могу изгубити. Због тога стручњаци саветују да се предност даје производима од целог зрна, уз проверу састава на декларацији.

То не значи да је бели хлеб аутоматски забрањен нити да је потребно потпуно избацити угљене хидрате из исхране. Важно је сагледати целокупну исхрану, а не само једну намирницу.

Колико износи једна порција хлеба?

Америчко удружење за срце (American Heart Association) наводи да једна кришка интегралног хлеба представља једну порцију из групе житарица. За одрасле особе, у зависности од енергетских потреба, наводи оквирно три до шест порција житарица дневно, уз препоруку да најмање половина буде од целих житарица.

Међутим, ове порције не односе се искључиво на хлеб. У њих улазе и друге намирнице, попут овсених пахуљица, пиринча и тестенине. Због тога се ова смерница не може тумачити као препорука да свако треба да поједе три до шест кришки хлеба дневно.

Шта препоручује Светска здравствена организација?

Светска здравствена организација (WHO) препоручује да угљени хидрати првенствено потичу из целих житарица, поврћа, воћа и махунарки. За већину људи, угљени хидрати могу да представљају значајан део укупног дневног енергетског уноса, али њихов извор и квалитет имају важну улогу.

WHO наглашава да здрава исхрана треба да буде разноврсна, уравнотежена и прилагођена индивидуалним потребама. Њене смернице не одређују јединствен дневни максимум за хлеб изражен бројем кришки.

Да ли треба ограничити хлеб ако желимо да смршамо?

Ако особа жели да смањи телесну масу, важно је да укупни енергетски унос буде усклађен са њеним потребама. Сам хлеб није једини фактор који одређује да ли ће неко добити или изгубити на тежини.

Треба узети у обзир величину порција, врсту хлеба и намирнице које се уз њега једу. На пример, додатак великих количина масних намаза или других калоричних намирница може значајно повећати енергетску вредност оброка.

Зато није неопходно аутоматски избацити хлеб из јеловника. У многим случајевима, корисније је прилагодити количину, бирати хлеб са више влакана и обратити пажњу на укупан квалитет исхране.

Особе са дијабетесом, целијакијом или другим стањима која захтевају посебан режим исхране треба да прилагоде избор и количину хлеба својим потребама, по савету лекара или нутриционисте.

Закључак: колико хлеба дневно је у реду?

На основу смерница NHS-а, Харвардске школе јавног здравља, Америчког удружења за срце и Светске здравствене организације, може се закључити да хлеб може бити део свакодневне здраве исхране, али не постоји једна количина која одговара свима.

Уместо строгог правила о броју кришки, препоручује се да се води рачуна о укупној количини житарица у исхрани и да се, када је могуће, бира интегрални хлеб са већим садржајем влакана. Количину треба прилагодити енергетским потребама, физичкој активности и здравственом стању.

Најважније је да се хлеб не посматра издвојено, већ као део разноврсне исхране која укључује поврће, воће, махунарке, изворе протеина и друге нутритивно вредне намирнице.

(Прва)