ТИНЕЈЏЕРИ И АЛКОХОЛ: Како разговарати са децом о пићу

- Једно од питања о којем разговарамо јесте и алкохол. Ћерка ми има 13 година и наравно да још никад није пила алкохол, али неки њени вршњаци знали су да га конзумирају, а чули су и приче о старијој браћи и сестрама. Зато не избегавамо тему, не правимо се да не постоји, не правимо баука од ње, али је повремено адресирамо - каже познати хрватски социолог Бруно Шимлеша за 24сата.хр.

- Кад види некога под гасом, објаснимо о чему је реч и како се носити с тим. И мене је видела кад сам славио рођендан. Видела је да нисам сео за волан или правио глупости, а да се језик петљао, боме се петљао... И о томе смо разговарали - додаје.

Шимлеша сматра да је разговор кључ успеха у васпитавању деце и како је нужно разговарати о свим потенцијално шкакљивим темама.

Али, шта учинити ако до тога дође? Како правилно реагирати кад ваше малолетно дете дође кући под утицајем алкохола? Треба ли га казнити? Како разговарати о том проблему и спречити његово понављање? Одговоре на ова питања покушала је да да магистар социјалне педагогије Соња Јаребица из непрофитног хрватског удружења "Ти си ОК", која има више од 35 година искуства у раду са децом и младима са проблемима у понашању.  Она је уверена да је поверење на релацији родитељ-дете у васпитавању кључно и истиче да оно позитивно утиче на изградњу дететовог самопоуздања.

- Поверење има посебно значење у међуљудским односима. Родитељ је заправо прва особа која има прилику да му се дете повери и подели са њим своје важне тренутке. Од њега учи како да стекне поверење, како да га оправда и како да се носи са одговорношћу. Ако се поверење не оствари, дете скупља сва непријатна осећања, мисли да га други не разумеју, не воле, не поштују и пати. На тај начин развија лошу слику о себи и својим способностима - упозорава Јаребица. 

Важно је разговарати и онда када поверење буде изиграно. Јаребица истиче да и у таквим тренуцима родитељи не би требали олако да кажу нешто попут: "Више немам поверења у тебе" или "Све имаш, а не поштујеш то" јер је то контрапродуктивно. 

- Осећај кривице ретко код детета подстакне позитивну промену. Поучено сталним кривљењем и оптужбама, дете често одустаје од жеље да поново стекне поверење. Родитељ мора да зна да је важно имати поверење у дете и да у ситуацијама у којима дете код њега изгуби поверење, треба с њим о томе да разговара. Разговор је важан да му се објасни због којег понашања је забринут, да му се јасно укаже на жељена понашања и начине поновног стицања поверења – појашњава Соња.

- У тим је ситуацијама потребно послати јасну поруку детету с чим се слажете, а с чим не и рећи да му верујете да ће исправити своје понашање, да му се пружа прилика да поврати изгубљено поверење и да ћете му у томе помагати. Искрена и топла комуникација дете води исправним путем одрастања и препознавању онога што добро ради, али му и помаже да промени оно што није добро – закључује Јаребица.

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".