1. Омогућавање деци да избегну одговорност
Иако можда мислите да ће кућни послови оптеретити вашу децу и повећати њихов ниво стреса, обављање послова по кући ће им заправо помоћи да постану одговорни.
Обављање задатака прилагођених узрасту деце помаже им да развију осећај компетенције и постигнућа. Било да кажете свом детету да вам помогне око прања веша или да изнесе смеће, одређене одговорности су прилике да деца себе виде као способну и компетентну.
Фото: Профимедиа
2. Не дозволити им да праве грешке
Тешко је гледати како ваше дете не успева, како га одбијају или забрља. Када се овако нешто деси, многи родитељи журе да спасу своју децу пре него што падну. Али штитећи их од неуспеха, ви им заправо ускраћујете прилику да узврате.
Било да је ваш малишан заборавио копачке пре важне фудбалске утакмице или је добио неколико погрешних одговора на задатку из математике – грешке могу бити њихови највећи учитељи у животу.
Свака грешка је прилика за њих да развију менталну снагу која им је потребна да следећи пут буду бољи.
3. Заштити их од њихових емоција
Природан је порив да желите да развеселите своју децу када су тужна или да их смирите када су љута. Али начин на који реагујемо на емоције наше деце има велики утицај на развој њихове емоционалне интелигенције и самопоштовања.
Помозите својој деци да препознају шта изазива њихове емоције и научите их како да их сами контролишу. Обезбедите им „оквир“ који ће им помоћи да разумеју како се осећају како би им у будућности било лакше да контролишу своје емоције на друштвено прикладан начин.
4. Подстицање менталитета жртве
Изговарање ствари попут „не можемо да приуштимо нове патике као друга деца јер смо сиромашни“ потврђује вашем детету да је већина животних околности ван њихове контроле.
Уместо да дозволите својој деци да се сажаљевају и преувеличавају своје несреће и проблеме, охрабрите их да предузму неку позитивну акцију (нпр. продајте лимунаду ван куће да уштеде за ствари које желе).
Деца која препознају своје изборе у животу имају више самопоуздања и оптимистичнији су у погледу стварања боље будућности за себе.
Фото: Shutterstock
5. Превише заштитнички став
Наравно, држање детета „испод стакленог звона” ослобађа вас много непријатности и бриге, али претерана изолација успорава њихов развој.
Видите себе као водича, а не заштитника. Дозволите својој деци да искусе и осете живот.
6. Очекујете савршенство
Прочитајте још
Велика очекивања су здрава, али ако очекујете превише, осетићете неке последице. Када деца виде да очекујете превише од њих, можда неће ни покушати или се осећају као да никада неће испунити та очекивања.
Уместо тога, дајте јасна дугорочна очекивања са „препрекама на путу“. На пример, одлазак на факултет има дугорочна очекивања, па им помозите да успут имају краткорочне циљеве – да добију добре оцене, раде домаће задатке, читају…
7. Казна, а не дисциплина
Деца треба да науче да неке радње доводе до озбиљних последица. Али постоји велика разлика између дисциплине и казне.
Деца која су дисциплинована мисле – лоше сам изабрао. Деца која су кажњена мисле – ја сам лош човек.
Другим речима, дисциплина вашем детету даје самопоуздање да може да доноси паметније и здравије одлуке у будућности, док га казна наводи да мисли да није у стању да буде боље, пише Стил.
БОНУС ВИДЕО:
