Ево како да одржите имунитет у хладним данима

"Не очекујте да ће вам се имунитет нагло побољшати након конзумирања киселог купуса или јогурта. Оно што разликује ферментисану храну и пробиотике је чињеница да пробиотици садрже прецизно дефинисане формуле пробиотичких сојева. Знамо које бактерије имамо, колико их имамо и да допуном таквог пробиотика, рецимо три месеца, можемо да очекујемо такав и такав ефекат, јер је то проверено у клиничким испитивањима", објашњава др Џоана Џурек.

Већина Срба узима пробиотике као нешто што их лекар препоручи уз антибиотике. Ипак, њихов спектар деловања је много шири.

"Да, пробиотици, а још више синбиотици, односно комбинација пробиотика са пребиотичким влакнима која омогућавају раст корисних бактерија и колонизацију нашег дигестивног система, веома су нам важни. Имају огроман утицај, пре свега, на наш систем за варење, јер пробиотичке бактерије производе читав низ биоактивних једињења која подржавају наш имунитет, смањују упале, имају и антиоксидативна својства, али и позитивно утичу на наше ментално здравље. Ово се заузврат претвара у боље стање нашег благостања - менталног и физичког", каже докторка.

BloombergAdria.com

Неко ће рећи: "Зар није довољно узимати јогурт или кефир?"

"Нажалост, не. Често је мешање ферментисане хране са пробиотицима. У међувремену, ако желимо било какав ефекат на здравље, односно желимо да побољшамо здравље пробавног система или имунитета, онда да, можемо да укључимо у исхрану нпр. кисело поврће или млечне производе, али морамо да имамо на уму да је то елемент дијете, облик разноликости, а не сам пробиотик", истиче докторка и додаје:

"Не треба очекивати да ће нам се након конзумирања киселог купуса или јогурта имунитет нагло побољшати. Оно што разликује ферментисану храну и пробиотике је чињеница да пробиотици садрже прецизно дефинисане формуле пробиотичких сојева. Знамо које бактерије имамо, колико их имамо и да дохраном таквог пробиотика, рецимо три месеца, можемо да очекујемо такав и такав ефекат, јер је то проверено у клиничким испитивањима. Међутим, када је реч о ферментисаној храни, знамо да су неке бактеријске културе коришћене за њену производњу, али не знамо заправо колико их има, односно колико их је остало након процеса производње".

BloombergAdria.com

Како заправо да знамо који ће од њих бити прави за нас?

"Приликом избора пробиотика, пре свега, треба узети у обзир сојеве и њихов број. Међутим, немогуће је рећи генерално: тај и тај сој је најбољи, то је врло индивидуална ствар. Наравно, постоје пробиотици који ће задовољити потребе више људи. Једини општи савет који бих могла да дам, без указивања на одређене брендове, јесте да се уверите да су то препарати са више соја који реагују на симптоме који вас највише муче", објашњава докторка и додаје:

"Постоје и други пробиотици за умор и стрес, а други када имамо нерегулисан систем за варење, односно дијареју или затвор - онда можемо да користимо пробиотике намењене особама са цревним поремећајима. Психобиотици су такође веома интересантан производ, јер имају документовано позитиван ефекат на функције мозга и наше ментално благостање".

BloombergAdria.com

Неки стручњаци сматрају да пробиотике треба трајно укључити у исхрану. Да ли је то истина?

"Обично се препоручује третман од најмање три месеца да би имао било какав утицај на цревну микробиоту. Међутим, оно што је важно, а што већина нас заборавља, јесте да ниједан пробиотик, психобиотик или синбиотик неће испунити своју сврху ако ништа не променимо у исхрани. Како би пробиотичке бактерије требало да производе помоћна активна једињења ако телу не обезбедимо одговарајућу количину влакана или не уносимо разноврсност у оброке?", објашњава докторка и додаје:

"Ако бактерије немају храну, изумреће и њима ће доминирати опортунистички сојеви који не захтевају дијетална влакна да би функционисали и могу да интензивирају упалу. Стога, свему морамо да приступимо разумно и што је могуће свеобухватније", каже докторка у интервјуу за Медонет.

(Мондо.рс)