Најстарија валута која се и данас користи је британска фунта, уведена око 800. године, српски динар је на другом а руска рубља на трећем месту јер су уведени у 13. веку. На листи 10 најстаријих валута, које се и данас користе, јапански јен је на последњем месту, пошто је почео да се примењује од 1871. године.

Српски динар се у архивским списима помиње с краја 1214. године, када га је, све до пада Српске деспотовине, ковало више од 20 владара, 15 жупана и великаша, као и десетак градова, па је тако у периоду од 245 година ручно исковано око 400 врста новца, претежно од сребра.

Фото: Shutterstock

 

 

Рану појаву динара условила је сребром богата Рашка област, чија је експлоатација почела крајем 13. века.

Најлепши средњовековни динар израђиван је у 14. веку за време краља, а потом и цара Душана, када су кованице биле најбројније и најразноврсније. Коришћени су елементи западног и византијског изгледа новца, уз одређене новине попут представљања цара и царице са крстом, у латиничним и ћириличним издањима.

Цар Душан је ковање новца увео у правне оквире. У Законику из 1354. године, прописано је да се новац сме ковати само у градовима. Чак је и царица Јелена, пет година након смрти свог супруга, ковала три врсте динара.

Фото: Профимедиа

 

 

Од 15. до краја седме деценије 19. века Србија практично није имала свој новац, па су се користиле различите монете страних држава.

Након вишевековне османске окупације, Законом о ковању сребрне монете динар је поново уведен као валута 1873. године. Пошто су током 18. века из промета нестајали злато и сребро, јавила се потреба за папирним новцем, који се у Србији појавио 1848. године.

Прве новчанице у Кнежевини Србији штампане су у Државној штампарији у Београду, за време Милана Обреновића, и то као новац Главне државне благајне, али никад нису пуштене у оптицај.

„У Краљевини Србији на почетку 20. века у оптицају је био сребрни и златни новац. Постојао је такозвани биметализам. Истовремено, Народна банка све више почиње са издавањем папирног новца и становништво почиње да користи тај папирни новац. Постојали су апоени у злату и апоени у сребру. Динар је пре Првог светског рата имао исти курс као француски франак“, објашњава нумизматичар Жељко Стојановић.

После Другог светског рата Демократска Федеративна Југославија издала је прве послератне новчанице. Штампане су у почетку у Совјетском Савезу, а основни мотив била је биста партизана с пушком о левом рамену. Теме новчаница из првог издања, које величају тековине рата, убрзо су заменили мотиви који персонификују идеју развоја новог социјалистичког друштва.

Фото: Shutterstock

 

 

 

Од 1945. до 1992. емитовано је укупно 12 серија новчаница. Онда је наступио период хиперинфлације. Продукција новчаница у то време је готово несагледива, а петсто милијарди динара с ликом Јована Јовановића Змаја из 1993. новчаница је са највећом номиналном вредношћу у Србији, али и међу највећима у свету.

Програмом монетарне реконструкције и економског опоравка Југославије, 1994. уведен је нови динар, чија је вредност утврђена према немачкој марки у односу 1:1. Крајем 2000. године поново је установљен динар, али без префикса нови

(РТС)

БОНУС ВИДЕО