Добро је познато да је због вишевековне владавине Турака на овим просторима, српски језик препун турцизама. То су речи преузете из турског језика и посебно су карактеристичне за језике народа који су били под влашц́у Османског царства – грчки, бугарски, македонски, јерменски, наравно, српски. Ипак, постоји и једна једина српска реч која је остала у турском језику.
Сматра се да су нам турски освајачи „у аманет“ оставили преко шест хиљада својих речи. Неке од њих застареле су, па и потпуно нестале из употребе, али и даље свакодневно користимо барем три хиљаде речи које су нам стигле из турског.
Бурек, будала, башта, ц́уп, џеп, џем, џин, мајмун, памук, папуче, паре, пита, ракија, сандук, торба, топ, занат… само су неке од њих. Међутим, нису само Срби „позајмљивали“ речи.
Вишевековно мешање народа довело је до тога да и Турци усвоје и почну да користе неке словенске речи. Неки домац́и стручњаци сматрају да је таквих речи у турском чак 1.000, али у стварности се вец́ина њих више не користи или се користи ретко.
Интересантно је да је највише остало израза који се односе на административне називе, законске норме, као и рударство. У свакодневном говору Турака може се пронац́и тек неколико речи словенског порекла – краљ/краљица, чета, вишња, коса (алатка)…
Прочитајте још
Међутим, само за једну реч се са сигурношц́у може рец́и да је српска – Божиц́.
Турци овај србизам изговарају као „Боџук“, а користе и реч Ноел, али се тада мисли на Божиц́ 25. децембра. Када кажу „Боџук“ мисле на празник рођења Христа 7. јануара, преноси Б92.
БОНУС ВИДЕО
