Драган Стојковић Босанац је одрастао у Коњицу, а касније се преселио у Београд. Као и сви у младости је имао љубави о којима је искрено говорио у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић", али нагласио и ону праву са супругом са којом се и данас смеје и ужива.
Фото: АТА имагес
Како је и сам поменуо током емисије, у Коњицу, на Неретви дешавале су се и момачке туче, али и прва заљубљивања, а онда се повела тема о гимназијским љубавима.
- Па да вам кажем, ја сам имао доста цура, што би рекли код нас тамо. Имао сам доста девојака. Са сваком девојком са којом сам био у гимназији, то су биле искрене љубави. Није то било као данас. Младалачке, оне искрене. Младалачке, то су емотивне, онако, ако се још ухватимо за руку, ух, пуна рука браде. То је већ максимум, да, да. Са свима сам остао велики пријатељ данас. И са мојом данашњом супругом, Дуњом, с њом сам био комшија и од другог или трећег разреда основне школе смо ишли заједно - каже Босанац.
Имао је и друге девојке, а са Дуњом је каже почео да се забавља тек на факултету.
- Тако да сам ја имао форе - каже Драган Стојковић Босанац.
Фото: АТА имагес
Дуња је уписала економију, Драган правни факултет, а доласком у Београд и неке ствари су се промениле.
- Доласком у Београд факултет је био, требало је да буде на првом месту, међутим, моја љубав према хармоници и према средини, да је хармоника највише негована и најбоље се свира, то је Србија, значи, кроз Босну не певај, кроз Србију не свирај, кроз Македонију не играј, сад су они додали мало не играј и не певај и не свирај, али није баш тако, према томе, хармоника са Радојком Живковић, са Миодрагом Тодоровићем Крњевцем, а после, касније, доласком нове генерације, као што је господин Љубиша Павковић, Ђокић и плејада других, ја сам се тад прикључио, је стварно била, носила, што би рекли, спортским жаргоном, шњур у хармоници. Када сам дошао, ја сам пре свега могао да студирам у Сарајеву, мени је то било близу, међутим, ја сам некако, дај да ја идем за Београд, знаш, ипак тамо, ми смо из Србије, чак сам био ту толико прорачунат и кад сам дошао, прво што сам урадио, учланио сам се у културно уметничка друштва. Културно уметничка друштва, мени је жао што се данас то не негује, су основ упознавања, спознавања народне музике и игара. Кроз игру, музику и фолклор у смислу визуелног доживљаја ношњи из свих крајева, човек спознаје много боље, лакше, ко је, одакле је... - каже Босанац и додаје да је данас то другачије:
Фото: АТА имагес
- Знате како мени данас изгледа, као да је човек, као да у музици омладина креће негде са првог спрата, а доле темеља и подрума нема уопште.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
