Његова прича интригирала је многе, а разлог за његов начин живота био је емотивни слом који је претрпео у младости. Након тога, одлучио је да живи као номад, избегавајући контакт с људима, али с водом и сапуном.
Хаџи је живео у иранској провинцији Фарс, у изолацији и екстремним нехигијенским условима. Јео је лешеве животиња и пио воду из прљавих локви. Такође је био познат по пушењу цеви напуњених животињским изметом.
Иако су мештани често покушавали да га наговоре да се окупа, он је то упорно одбијао, верујући да купање могло да га убије.
Иако је избегавао основну хигијену, тестирања су показала да је био у релативно добром здравственом стању. Научници су открили да је имао само инфекцију паразитом трихинелом, али није показивао озбиљне симптоме.
Прочитајте још
Његов дуг живот изазвао је интересовање међу стручњацима, јер су многи очекивали да би његов начин живота довео до тежих здравствених проблема.
Тамну боју његове коже коју је већина људи сматрало прљавштином заправо је била пепео. Амоу је стављао главу у ватру да би спалио косу, јер није имао поверења да га неко шиша.
Иронично, Хаџи је преминуо 23. октобра 2022. године у 94. или 95. години, само неколико месеци након што су га сељани коначно наговорили да се окупа.
Убрзо након тога, његово здравље се погоршало, што је само учврстило његово уверење да је прљавштина била његов заштитни омотач.
БОНУС ВИДЕО:
