Колеге и пријатељи глумци, окупили су се на великој сцени "Оливера и Раде Марковић" Београдског драмског позоришта, чији је члан преминули глумац био члан. 

Глумица Искра Брајовић одржала је потресан говор. Она је истакла колико јој је његова подршка била битна када је кренула да се бави глумом. 

- Већ је познато да је за позив глумца важна тананост душе и раскош талента. Али да би глумац био глумац за децу, мора је да поседује неку тајну вештину, неко зрно магије које очи детета заувек веже за свој лик.Мата је знао ту тајну вештину. Лако, као да је за то одувек спреман. За мене, он ће заувек остати мој Кремпи, из представе "Џиновска торта", и мој брат Грим, из представе "Снежана". 

Рекла је глумица потресним гласом и наставила: 

- Када сам у двадесетим стала на сцену "Пужа", био је мој први домаћин, први партнер, и први друг. Несигурној и новој у тој кући, слао ми је из прикрајка ветар у леђа, да се храбро отиснем и предам деци. Духовит, топао, дечачки полетан, владао је сценом позориштанцета деценијама. Онда је престао да игра.Али увек би постојала она тиха домунђавања "како је?", "је ли боље?", "јеси ли га видео скоро"... Она нада да ће се појавити, макар само да нас види. "Е, где си мала"... Онако успут. Док се његови костими још увек вијоре на вешалици крај завесе за брзе промене.И онда, најцрња вест.

Искра је за крај поручила да не верује у коначне одласке: 

- Не верујем баш много у коначне одласке. Свако ко нас дотакне остави нешто своје у нама.Зато, ако свратите у "Пуж", и учини вам се да у промени светлосних ефеката угледате један коврџави прамен косе или добро знани поглед, нисте се преварили. То Мата, невидљивом руком шаље добар ветар у леђа неким новим клинцима на сцени, и ван ње.

Фото: Јутјуб принтскрин/Мој рођак

 

(Курир

БОНУС ВИДЕО: