Епидемиолог Института за јавно здравље Батут, др Милунка Милинковић, изјавила је да се полако приближавамо максимуму броја оболелих, а да се за недељу или две очекује постепен пад.
Др Милинковић објашњава да нису изненађени постепеним порастом броја оболелих, јер, како каже, очекују да ће раст трајати до шесте извештајне недеље.
- Према последњим подацима из пете извештајне недеље, бележи се повећање броја оболелих од болести сличних грипу, као и акутних респираторних инфекција. Доминантан патоген који изазива обољења је вирус грипа, који је потврђен готово на целој територији наше земље - наводи др Милинковић.
Она додаје да деца предшколског и школског узраста најчешће оболевају, што није изненађење, јер је то уобичајено за ову сезону.
Када су у питању сојеви вируса, др Милинковић истиче да су у циркулацији сва три типа грипа – АХ1, ПДМ09, Б и АХ3.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
- Ови вируси су били присутни и претходних година, како у нашој земљи, тако и у земљама европског региона - додаје она.
Симптоми грипа обично се јављају нагло и укључују повишену телесну температуру, која у дечијем узрасту може бити веома висока. Такође, присутни су кашаљ, болови у грлу, општа слабост, малаксалост и главобоља. Др Милинковић напомиње да симптоми обично пролазе за око седам дана.
- Поред ових симптома, може бити присутна и слабост организма или продужени суви кашаљ, који траје и до три недеље - каже она.
Фото: Профимедиа
Да ли је епидемија достигла врхунац?
На питање да ли се приближавамо врхунцу епидемије, др Милинковић одговара да је досадашња пракса показала да се врхунац обично достизао у шестој извештајној недељи.
- На основу искустава из претходних сезона, прошле године је пик био у шестој извештајној недељи. Сада, према праћењу показатеља оболевања, можемо рећи да се приближавамо максимуму броја оболелих. Очекујемо постепен пад броја оболелих у наредних недељу до две - каже др Милинковић.
Као и сваке године, деца, старије особе и људи са хроничним болестима најосетљивији су на грип. Др Милинковић подсећа да су ови људи под већим ризиком да развију теже облике болести и компликације.
- Осетљивост на грип је општа, али деца, старије особе и људи са хроничним болестима посебно су у опасности. Због тога је веома важно да се вакцинишу - наглашава она.
Др Милинковић додаје да, иако се очекује постепени пад броја оболелих у скоријој будућности, опрез је и даље неопходан, нарочито за осетљиве групе.
Фото: Профимедиа
За стицање имунитета потребне две до три недеље
Лекари иначе кажу да је време неопходно за стицање имунитета две до три недеље након имунизације. Стечени имунитет након вакцинације није код свих исти. Обично траје шест до 12 месеци, те је из тог разлога потребно да се грађани вакцинишу сваке године.
Треба напоменути да они који су се вакцинисали не значи да су потпуно заштићени, али се у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.
Грип није безазлено обољење, посебно за старије особе и пацијенте који имају оштећен имунитет. Могуће су компликације, као што је упала плућа, па чак и смртни исход. Зато лекари позивају све да се вакцинишу, уколико не постоји контраиндикација за то.
Вакцинација, каже др Милинковић, остаје најефикаснија превентивна мера против грипа. Иако је најбоље вакцинисати се пре почетка сезоне, она стиче да вакцинација није касна ни сада.
Фото: Профимедиа
- Препоручујемо вакцинацију за све ризичне групе, чак и сада, у току саме сезоне грипа. Одзив на вакцинацију је био солидан, утрошено је око 300.000 доза, али можемо рећи да би одзив могао бити бољи - рекла је она.
Препорука је да вакцину за грип приме све особе старије од 65 година, затим труднице, особе које имају хронични поремећај плућног система (укључујући и астму), хронични поремећај кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију), метаболичке поремећаје (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежну дисфункцију, хронични неуролошки поремећај, малигно обољење, као и пацијенти којима су трансплантирани органи.
Вакцинација се спроводи и код особа смештених и запослених у геронтолошким центрима, деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и лица запослених у тим установама. Осим тога, обавезна имунизација против грипа спроводи се и код лица запослених у здравственим установама.
Euronews
БОНУС ВИДЕО:
