Поједини људи задржавају одећу покојника, док други ипак не желе да је задрже. Да ли постоји неко (неписано) правило и какви су обичаји, открио је у емисији "150 минута" етнолог и антрополог Александар Репенџић:
- У српској култури, у народној религији сама одећа има јако магијско дејство. Сама кошуља која се дарује, одећа за дете и све остало јесу у нашој култури магијски ритуали. Али свакако морамо да знамо да се сама покојникова одећа у различитим културама дарује. Тако на пример, у влашкој, на 40 дана, дарује се покојникова одећа и онда онај ко прима одећу представља самог покојника на даћи. Тога нема на пример у српској култури. На даће од пола године, годину дана, онда се дарује нова одећа, купује се специјално за ту прилику - каже Александар и додаје:
Фото: Shutterstock
- Такође, одећа у народној религији, код Срба, али исто и код Влаха, као што рекох има тај магијски аспект и онда није добро сахранити туђу одећу са покојником, јер се на тај начин верује да ће та особа чија је то одећа бити завезана или ће бити болешљива и остало.
Ципеле
- Ципеле у погребним обичајима и те како имају велику улогу. Код Влаха покров не иде преко ципела, како би могао покојник да хода на оном свету - каже Александар.
(Прва.рс)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
