Саша Поповић преминуо је 1. марта у 71. години у Паризу, а данас га испраћају на вечни починак.
Пре сахране на Новом бежанијском гробљу, уприличена је комеморација у Сава центру.
Комеморацију је водио Воја Недељковић, а филм са архивским снимцима са Поповићем о његовом животу пуштен је пре говора пријатеља и сарадника - и расплакао Сава центар.
Фото: Н. Скендерија
Прва је за говорницу стала Сашина дугогодишња сарадница и пријатељица, певачица Ана Бекута, а потом су се смењивали - Марија Шерифовић, Остоја Мијаиловић и Предраг Павловић Баки.
Прочитајте још
Продуцент Предраг Павловић и супруг водитељке Наташа Павловић, важио је за Поповићеву "десну руку", а у говору је причао о појединостима из његовог живота који су мање познати јавности.
- Много сам времена провео с њим, свако јутро смо ми преко дана причали о емисијама. Волео је о свему да прича, коментарише. Имао сам ту привелегију да проведемо заједно много времена, и да ми се посвети док разговарамо о животу - започео је Предраг Павловић и додао:
- Никада није заплакао, никад није клонуо духом, научио ме је многим стварима и гледао сам га као оца. Сви смо ми били његова деца, пријатељи. Он је заиста богат човек када је имао толико нас, јер је то велико богатство и то што нам је дао свима "као отац" остаће да живи кроз време и учинити га бесмртним. И зато, размишљајући ових дана о њему, као да је прави Саша изашао је из мене да каже нема плакања... Нећу да тугујем, јер верујем да је он увек поред мене.
Фото: Н. Скендерија
Павловић се потом осврнуо и на то какав је Саша Поповић био као дете.
- Једном ми је рекао: 'Када сам као дете видео телевизор одушевио сам се." И онда је та љубав према телевизору утицала да своју креативност изрази. Направио је толико добрих ствари временом, јер је временом људе увесељавао, дао им је да могу да уживају. Играо се телевизије као дете, мислим да је то био однос као детета према најдражој играчки. Људе није делио по успеху и новцу. Мене је то нервирало. Јер кад радимо неке велике пројекте, а он онда стане поред неког курира, и пита га како би ти ово урадио. Мене је то нервирало. А он је мене учио: "Више ћемо ми чути од овог обичног човека шта да направимо него од свих ових стручњака." Слично је као дете пролазио поред хотела - ово ми се свиђа, хајде да и ја направим слично - истакао је Баки и закључио:
- Свакога од нас је дотакао, сви смо му нешто дужни, имамо осећај да нисмо стигли нешто да му кажемо!
