Југословенска глумица Рахела Ферари доживела је велики стрес током окупације док се крила од Немаца, како би на крају од њега и преко ноћи оседела.
Рахела је рођена 1911. у сиромашној јеврејској породици у Земуну, као Бела Рохел Фрајнд, а њена мајка је радила како би преживели.
Фото: Јутјуб принтскрин/Бранислав Ђипало
- Често сам размишљала о себи и питала се: Где је то почело? Ја сам рођена у сиромаштву. Ти Јеверји кад су сиромашни, чини ми се да нема веће беде од јеврејског сриомаштва. Моја младост, то је земунска периферија. Детињство без играчка, без ичега. Изађем на улицу, идем уз плот, чучнем и посматрам. Мраве. Ту се развијала моја машта: знам добро, сама сам себи причала приче, измишљала их о тим мајушним мравима, те они сад иду кући, те сад се шетају, трче, набављају храну, журе кућама, и ја сам се играла с њима- правила им разне препреке. Ставим траку па им препречим пут, или направим мост, или их скренем на другу страну. Било је то моје мало позориште дизнијвског типа - присетила се Рахела својевремено детињства.
За време окупације током Другог светског рата, живот београдских Јеверја од самог почетка био је страшан. Кретање им је било ограничено, носили су жуте траке око руке, а потом су почеле депортације.
Како би избегла ту судбину, Рахела је покушала да се сакрије. Почела је да се скрива по подрумима и таванима на периферији Београда код било кога ко је био вољан да је прими, некад и у замену за новац.
Неко време је живела представљајући се као глумица Ружа у једној кући у Жаркову, када је на врата закуцао Гестапо. Како је касније причала, парализовала се од страха, више није осећала ни удове и стајала је укочена док су одјекивали ударци по вратима.
- Мувала сам се по периферији, тражила где да преспавам. Сазнала сам да једна жена издаје собу. Није ни питала ко сам и шта сам . А газдарица целе куће стално ме је опомињала да се пријавим и упишем у књигу. И, једне вечери око десет сати, а у седам је већ био полицијски час, зауставио се аутомобил пред капијом. Рација, питају газдарицу кога све има. Она каже имам овога и онога и једна се ту данима мува, а никако да се пријави. Била сам већ легла. Чујем да иду према соби. Устајем, огрнем се и кажем себи: "Сад је готово. Али, држи се до краја елегантно!". Приђем огледалу и видим да сам за тих неколико тренутака оседела. Куцају, ја отварам, Траже легитимацију, срећом, неколико дана раније успела сам да добијем легитимацију и са измењеним именом уместо Рахела - Ружа. Кажем им да сам Ружа Ферари и да сам глумица - рекла је Ракела својевремено.
Фото: Јутјуб принтскрин/Centar Film
Знајући да нема куд, отворила је врата, када се изненада појавила комшиница Смиљка, иначе једина која је знала ко је мистериозна жена у жарковачкој кући.
- Ружо, кажи "драгичка", добила си позив из позоришта у Панчеву. Примили су те – повикала је Смиљка и загрлила је, а потом су обе почеле да грле агенте и позвале их на ракију да прославе срећан догађај.
Штавише, Рахела је збуњеним представницима Гестапоа поручила да су јој донели срећу и да мора да их части.
У тако неочекиваној ситуацији, они је нису ни легитимисали, а глумица је наставила да се скрива и већ сутрадан напустила Жарково.
Дан након тога отишла је да живи на једном тавану на Цветковој пијаци, где је остала до ослобођења 1944. године. После рата вратила се глуми, а о њеном животу направљена је представа "Рахелина кутија".
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
