Jugoslovenska glumica Rahela Ferari doživela je veliki stres tokom okupacije dok se krila od Nemaca, kako bi na kraju od njega i preko noći osedela.
Rahela je rođena 1911. u siromašnoj jevrejskoj porodici u Zemunu, kao Bela Rohel Frajnd, a njena majka je radila kako bi preživeli.
Foto: Jutjub printskrin/Branislav Đipalo
- Često sam razmišljala o sebi i pitala se: Gde je to počelo? Ja sam rođena u siromaštvu. Ti Jeverji kad su siromašni, čini mi se da nema veće bede od jevrejskog sriomaštva. Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram. Mrave. Tu se razvijala moja mašta: znam dobro, sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, te sad se šetaju, trče, nabavljaju hranu, žure kućama, i ja sam se igrala s njima- pravila im razne prepreke. Stavim traku pa im preprečim put, ili napravim most, ili ih skrenem na drugu stranu. Bilo je to moje malo pozorište diznijvskog tipa - prisetila se Rahela svojevremeno detinjstva.
Za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata, život beogradskih Jeverja od samog početka bio je strašan. Kretanje im je bilo ograničeno, nosili su žute trake oko ruke, a potom su počele deportacije.
Kako bi izbegla tu sudbinu, Rahela je pokušala da se sakrije. Počela je da se skriva po podrumima i tavanima na periferiji Beograda kod bilo koga ko je bio voljan da je primi, nekad i u zamenu za novac.
Neko vreme je živela predstavljajući se kao glumica Ruža u jednoj kući u Žarkovu, kada je na vrata zakucao Gestapo. Kako je kasnije pričala, paralizovala se od straha, više nije osećala ni udove i stajala je ukočena dok su odjekivali udarci po vratima.
- Muvala sam se po periferiji, tražila gde da prespavam. Saznala sam da jedna žena izdaje sobu. Nije ni pitala ko sam i šta sam . A gazdarica cele kuće stalno me je opominjala da se prijavim i upišem u knjigu. I, jedne večeri oko deset sati, a u sedam je već bio policijski čas, zaustavio se automobil pred kapijom. Racija, pitaju gazdaricu koga sve ima. Ona kaže imam ovoga i onoga i jedna se tu danima muva, a nikako da se prijavi. Bila sam već legla. Čujem da idu prema sobi. Ustajem, ogrnem se i kažem sebi: "Sad je gotovo. Ali, drži se do kraja elegantno!". Priđem ogledalu i vidim da sam za tih nekoliko trenutaka osedela. Kucaju, ja otvaram, Traže legitimaciju, srećom, nekoliko dana ranije uspela sam da dobijem legitimaciju i sa izmenjenim imenom umesto Rahela - Ruža. Kažem im da sam Ruža Ferari i da sam glumica - rekla je Rakela svojevremeno.
Foto: Jutjub printskrin/Centar Film
Znajući da nema kud, otvorila je vrata, kada se iznenada pojavila komšinica Smiljka, inače jedina koja je znala ko je misteriozna žena u žarkovačkoj kući.
- Ružo, kaži "dragička", dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te – povikala je Smiljka i zagrlila je, a potom su obe počele da grle agente i pozvale ih na rakiju da proslave srećan događaj.
Štaviše, Rahela je zbunjenim predstavnicima Gestapoa poručila da su joj doneli sreću i da mora da ih časti.
U tako neočekivanoj situaciji, oni je nisu ni legitimisali, a glumica je nastavila da se skriva i već sutradan napustila Žarkovo.
Dan nakon toga otišla je da živi na jednom tavanu na Cvetkovoj pijaci, gde je ostala do oslobođenja 1944. godine. Posle rata vratila se glumi, a o njenom životu napravljena je predstava "Rahelina kutija".
BONUS VIDEO:
Pročitajte još
