Трампово интересовање за Гренланд, које је поново снажно исказао убрзо након повратка у Белу кућу у јануару, део је агресивне спољнополитичке платформе "Америка на првом месту".

Ова политика укључује захтеве да Украјина уступи права на своје минералне ресурсе у замену за наставак војне помоћи, претње преузимањем контроле над Панамским каналом и сугестије да Канада постане 51. америчка држава, пише у великој анализи АП.

Зашто Гренланд?

Растуће међународне тензије, глобално загревање и промена светске економије ставили су Гренланд у центар дебате о глобалној трговини и безбедности.

Трамп жели да осигура да САД контролишу ову земљу богату минералима, која штити Арктик и северноатлантске прилазе Северној Америци.

Фото: Профимедиа

 

Коме припада Гренланд?

Гренланд је самоуправно подручје Данске, дугогодишњег савезника САД, која је одбацила Трампове предлоге. Данска је такође признала право Гренланда на независност када год то одлучи.

Због забринутости око страног мешања и захтева да Гренланђани сами одлучују о својој судбини, премијер Гренланда расписао је превремене парламентарне изборе за уторак.

Највеће острво на свету, чијих 80% се налази изнад Арктичког круга, дом је за око 56.000 углавном Инуита, који су до сада углавном били игнорисани од стране остатка света.

Фото: Профимедиа

 

Зашто су друге земље заинтересоване за Гренланд?

Климатске промене топе арктички лед, отварајући могућност северозападног пролаза за међународну трговину и обнављајући ривалство између Русије, Кине и других земаља око приступа ресурсима у региону.

- Будимо јасни: ускоро улазимо у Арктички век, а његова кључна карактеристика биће метеорски успон Гренланда, његов стални значај и свеприсутан утицај - рекао је Двејн Менезис, директор Поларне истраживачке и политичке иницијативе.

"Гренланд — смештен на раскрсници Северне Америке, Европе и Азије, са огромним потенцијалом у ресурсима — постаће још стратешки важнији, док ће све велике и мале силе покушавати да му се додворе. Једна од њих је посебно заинтересована да оде корак даље и купи га."

Фото: Профимедиа

 

Фактори који покрећу интерес САД за Гренланд

Арктичка конкуренција

После Хладног рата, Арктик је био подручје међународне сарадње. Међутим, климатске промене, потрага за ретким ресурсима и растуће међународне тензије после руске инвазије на Украјину поново подстичу ривалство у региону.

Стратешка важност

Гренланд се налази уз североисточну обалу Канаде, а више од две трећине његове територије лежи унутар Арктичког круга.

Због тога је кључан за одбрану Северне Америке још од Другог светског рата, када су САД окупирале Гренланд како би спречиле да падне у руке нацистичке Немачке и заштитиле кључне поморске руте северног Атлантика.

САД су од тада задржале војне базе на Гренланду, а база Питуфик (некадашња ваздухопловна база Туле) подржава операције упозорења на пројектиле, ракетну одбрану и свемирски надзор за САД и НАТО.

Гренланд такође надзире део познатог ГИУК (Гренланд, Исланд, Уједињено Краљевство) коридора, где НАТО прати кретање руске морнарице у северном Атлантику.

Фото: Профимедиа

 

Природни ресурси

Гренланд има велика налазишта ретких земних минерала, неопходних за производњу свега, од рачунара и паметних телефона до батерија, соларних панела и ветротурбина које су кључне за прелазак на обновљиве изворе енергије.

Амерички геолошки завод такође је идентификовао потенцијалне резерве нафте и природног гаса у приобалним водама Гренланда.

Гренланђани су заинтересовани за развој ових ресурса, али су донели строге прописе за заштиту животне средине. Такође постоје питања о изводљивости експлоатације гренландских минерала због сурове климе у региону.

Климатске промене

Повлачење леда на Гренланду открива његов минерални потенцијал, док топљење морског леда отвара некада митски Северозападни пролаз кроз Арктик.

Гренланд лежи на две потенцијалне арктичке трговачке руте, које би могле да скрате време транспорта између северног Атлантика и Пацифика и заобиђу уска грла Суецког и Панамског канала. Иако ове руте још нису комерцијално исплативе, оне привлаче све више пажње.

Кинески интерес

Кина је 2018. године прогласила себе "готово арктичком државом" у покушају да стекне већи утицај у региону.

Такође је најавила планове за изградњу "Поларног Пута свиле" као дела своје глобалне иницијативе Појас и пут, која је створила економске везе са бројним земљама.

Тадашњи амерички државни секретар Мајк Помпео одбацио је кинеске планове, рекавши: "Да ли желимо да Арктички океан постане ново Јужнокинеско море, пуно милитаризације и спорова око територијалних претензија?"

Кинески пројекат експлоатације ретких земних минерала на Гренланду заустављен је 2021. године, након што је локална влада забранила ископавање уранијума.

Независност

Закон којим је Гренланду 2009. године проширена аутономија такође признаје његово право на независност према међународном праву.

Истраживања јавног мњења показују да већина Гренланђана подржава независност, иако постоје разлике у мишљењу о томе када би она требало да се догоди.

Потенцијална независност Гренланда отвара питање страног мешања које би могло угрозити америчке интересе на острву.

БОНУС ВИДЕО