- Сећања на маму не бледе. Кад имате 10 година и кад имате 40 година, она су ту. То ће за нас увек бити лепе успомене на дружења, рођендане, ручкове, летовања на Пагу... Брат и ја смо били на Мирогоју и запалили свећу, као што и иначе радимо. Сетимо се, наравно, увек и маме и тате. Не само на њихове рођендане, али на ове дане посебно - рекао је њен старији син Хрвоје пре три године.
Те 1992. у августа естрада је у шоку је примила вест о њеној смрти. Вођа "Нових фосила", покојни Рајко Дујмић, рекао је како су у његову стану у том тренутку стали сви сатови. Тек касније је чуо вест и протумачио је то као Божји знак. Ђуршица је преминула је у 42. години.
Ђурђица и Рајко били су блиски сарадници и пријатељи. У постави која се успињала, уз Моку и Маринка Цолнага, били су и њих двоје. Имала је изузетан распон гласа и према њој је Рајко писао песме. Без проблема је певала је све. Дујмић је говорио да је Ђурђица имала ретку, такозвану сребрнасту боју гласа, везу између сопрана и тенора. На свој је, посебан, њежан начин изговарала “с” и “ш” те је освојила децу.
Прочитајте још
Ђурђица је и као девојчица певушила, са само 13 година стала је на велику позорницу фестивала "Деца певају”. Њен изнатпросечни таленат су уочили и продуценти тад популарне забавне емисије “Образ уз образ”, па се Ђурђица 1974. појавила код Милене Дравић и Драгана Николића. То је био њен први забиљежен наступ на којему је певала “Кад би био само мој”.
У Загреб се Ђурђица преселила кад је завршила средњу грађевинску школу. Спремила је кофере и напустила Сплит. У једном од каснијих интервјуа рекла је да је тада знала што ће је дочекати у Загребу, никада не би напустила Сплит. Дочекала ју је маса обожаватеља, људи који су је волели и нису то скривали, огромна популарност...
Ђурђица је била врло креативна. Једном приликом је признала да није постала певачица, била би архитекта. Хаљине за наступе углавном је осмишљавала и шила сама, служећи се кројевима из тад популарног часописа "Бурда". Њени синови и данас чувају мамину венчаницу.
Док је била у Новим фосилима, сваки дан су имали један или два концерта и Ђурђица је то све теже подносила. Кад год је могла, синове је водила са собом на наступе, али су јој путовања тешко су јој падала. Недостајала јој је породица и синови. Напустила је бенд јер је желела да среди породични живот, да кува ручкове, да са децом пише домаће задатке.
- Била је права мајка и домаћица. То јој је био императив и на првоме месту. Није јој требао мушкарац, некад је и гуме сама мијењала на ауту. Кућа је увек била чиста - рекао нам је своједобно Ђурђичин син Хрвоје, који и данас памти њене шкампе.
Породица јој је била важнија од Фосила, каријере, зараде. Дујмић је говорио како је била рођена за мајку, супругу, а опет истицао је њене певачке квалитете.
Спремила је 1992. године пети самостални албум када је отишла с децом на летовање на Паг. А онда се догодило најгоре. Инфаркт, толико јак да је свака борба за њезин живот била узалудна. Преминула је у задарској болници 26. августа. Иза ње су остали синови који су тад имали Хрвоје 11, а Борна само четири године. Осим високог притиска никада није имала озбиљније здравствене проблеме. Испратили су је породица, пријатељи и мноштво обожаватеља.
(24сата.хр)
