Професионалац од главе до пете, фудбалски господин и џентлмен чији живот је обележио рад, преданост и оданост. Човек који је пленио својим оптимизмом, осмехом, вером у успех. Дисциплиновани заљубљеник у фудбал, капитен за пример, успешан тренер и велики звездаш који је био узор бројним генарацијама - Владимир Владица Поповић.
Своје прве фудбалске кораке направио подмлатку Црвене звезде, у којој је био од своје 15 године. Владица је живео за црвено-беле боје. За 12 година, колико је као фудбалер провео у клубу(1953. до 1965. године) одиграо је 499 утакмица и постигао 39 голова за славни београдски клуб.
У дресу Звезде освајао је четири првенства Југославије (1957, 1959, 1960. и 1964. године) и три трофеја Купа Југославије (1958, 1959. и 1964. године) – укупно највећих трофеја са црвено-белима.
Поуздани и одговорни дефанзивац годинама је са поносом носио капитенску траку Црвене звезде у којој је оставио неизбрисив траг.
Фото: ФК Црвена Звезда
Каријеру је наставио у Штутгарту, међутим, у сезони 1965/66. мало је играо, па је прешао у редове Штутгарт Кикерса где је прове две године и на 52 утакмице забележио два гола. Године 1968. се преселио у Венецуелу где је носио дрес Депортиво Канаријаса.
Прочитајте још
Репрезентација
У дресу сениорске селекције Југославије одиграо је 20 мечева. Дебитовао је 23. децембра 1956. године против Индонезије (5:1) у Џакарти, а опростио се 16. јуна 1965. против Норвешке (0:3) у Ослу. Био је члан тима на светском првенству 1958. у Шведској, али није играо. На Мундијалу у Чилеу 1962. године Југославија је заузела четврто место, а Владица Поповић је одиграо свих шест утакмица и био један од најбољих фудбалера Југославије на турниру.
У Јужној Америци велики Владица Поповић успешно је упловио у тренерске воде и оставио неизбрисив траг. Био је тренер који је изузетно ценио ред, рад и дисциплину, професионалац од галве до пете, који је на стадиону проводио дане и увек био ту за своје играче.
Седамдесетих година водио је колумбијске клубове, Индепендијенте Санта Фе, Насионал из Медељина, Депортиво из Калија, као и Португезу из Венецуеле. Два пута је био шампион Колумбије, 1971. са клубом из Санта Феа и 1974. са Депортивом из Калија. Остао је једини странац у историји који је са два различита клуба успео да освоји титулу у Колумбији.
Преговори са Ескобаром
Својим сјајним резултатима Владица је купио љубитеље фудбала у Колумбији, а његови успеси нису промакли ни великом фудбалском заљубљенику - Паблу Ескобару.
Озлоглашени нарко-бос био је очаран Владицом Поповићем и нудио му је огромну суму новца да преузме Идепенђенте из Медељина, клуб који је он финансирао.
У једном интервјуу легендарни тренер својевремено је испричао анегдоту о непристојној понуди чувеног нарко-боса.
Фото: Википедија/Јавно власништво
- Једном ме је на разговор позвао Пабло Ескобар. Сви су већ тада знали ко је он и то је био позив који не смеш да одбијеш. Одвео ме је у своју вилу и желео да ме импресионира тако што ме у базену послужио вискијем. Тражио ми је да постанем тренер његовог клуба из Медељина, али сам ја то одмах одбио. Знао сам да таквом човеку не смем да кажем да ћу да размислим јер би то било исто као да сам пристао. Погледао сам га у очи са исте раздаљине као што сада гледам вас, скупио сам храброст и рекао: "Хвала, али ја то не могу".
Тражио је да не одбијам одмах, причао да ће направити забаву у својој вили са најлепшим женама само за мене, да ћу добити колико год пара желим... Међутим, знао сам да не смем у тако нешто да уђем.
Ако ме питате да ли сам се уплашио када сам га одбио, нећу вас лагати. И сад ми колена клецају кад се сетим, али зато и сада знам да сам донео једину исправну одлуку у том тренутку - открио је једном приликом Владица Поповић.
Са Звездом на кров света
У својој домовини водио је Напредак, Трепчу из Косовске Митровице и бањалучки Борац. У Црвеној звезди је био члан стручног штаба, а у сезони 1991/92 добио је прилику да предводи шампионски тим из Барија. Владица је водио Звезду до тријумфа у Интерконтиненталном купу (1991) и постао првак Југославије (1992). У финалу Интерконтиненталног купа, 8. децембра 1991 у Токију, Црвена звезда је у финалу убедљиво победила чилеански Коло Коло (3:0) и после титуле европског шампиона, исте године је постала и првак света.
Владица Поповић био је и селектор Перуа на Копа Америка 1993. године.
Фото: Н. Параушић
- Срећан сам што сам успео да будем и тренер и селектор. Да играм у репрезентацији и Црвеној звезди - рекао је једном приликом Поповић.
Владимир Владица Поповић преминуо је 10. августа 2020. године у Београду у 86. години живота.
БОНУС ВИДЕО:
Курир спорт
