Занимљиво је да је само у православним црквама Свети Христифор представљен на овакав начин. Католици га на иконама приказују са људским ликом. Због чега православна црква прави изузетак када је реч о Светом Христифору?
Ко је био Свети Христифор?
Свети мученик Христифор слави се 9/22. маја. Према легенди, рођен је у Палестини у 3. веку, а световно име било му је Репорб. С обзитом на то да је био изразито крупне грађе, тражио је "најмоћнијег човека на Земљи да му служи". Лутајући, наишао је на пустињака који га је подучио хришћанству. Дуго година Репорб је помагао људима тако што их је преносио преко реке.
Једне ноћи пробудило га је дете које га је замолило да га пренесе преко реке. Репорб је, не часећи часа, подигао дете на рамена и загазио у реку. Али, како би направио који корак, тако би дете постајало све теже и теже, а река преко које је прелазио са дететом на раменима све бурнија и валовитија. Репорб се уплашио да ће се и он и дете удавити. Али, дете које је носио није било уплашено.
Фото: Јутјуб принтскрин/Balkan Trip TV
То дете заправо је био млади Исус Христ који је крстио Репорба. Он се тада заветовао да ће напустити службу преношења људи преко реке и посветити се ширењу хришћанства.
Зашто је светац приказан са псећом главом?
Према једној легенди, Свети Христифор је био изразито леп човек. Његова појава није могла да прође непримећено код жена, те је, верује се, он молио Бога да му помогне у томе да се одбрани од жена. Бог му је, наводно, услишио жељу и даровао му псећу главу како више не би био привлачан супротном полу.
Прочитајте још
Друга легенда каже да је светац потицао из племена људождера, такозваних “псоглавих”. У једном ратном походу, римска војска је наишла на ове необичне људе, ухватила једног младића и послала га у Рим. Тамо се младић упознао са хришћанством и при крштењу добио ново име – Христофор. Својим животом и мученичком смрћу заслужио је статус свеца. Теорија каже да је због тога што је био људождер у Сукову приказан са животињском главом.
Фото: Јутјуб принтскрин/Balkan Trip TV
Према трећој, Грци су веровали у постојање људи чије су главе наликовале псећим. Називали су их кинокефалима, а наводно су имали веома усукане образе, истурене зубе и шиљате уши, па су подсећали на доге. Такав њихов изглед плашио је освајаче из других племена. Од кинокефала је, наводно, потекао и Свети Христофор, па зато не би требало да чуди што је на неким фрескама он приказан са псећом главом.
Постоји још једна легенда о овом светитељу. Прича о Светом Христифору стигла је од Латина, који су га описивали као габаритног човека и спретног ратника. Због порекла је назван Цананеус, што значи Хананејац. Приликом превода на грчки језик неко је помислио да је у питању латинска реч цанинеус (од латинског цанис – пас) и вероватно мислио да је то део описа застрашујућег изгледа потоњег светитеља на бојном пољу. Тако је Светиу Христифор на фрескама и иконама заличио на староегипатског бога Анубиса, Бога шакала, подземља, балзамовања и загробног живота.
Фото: Јутјуб принтскрин/Balkan Trip TV
У истом манастиру крије се још једна мистерија – Суково је дом Богородице са крилима!
Правила о томе ко у хришћанској иконографији може да се прикаже са крилима су веома стриктна – то су само арханђели и Свети Јован Крститељ као онај који је најавио долазак Исуса Христа. Због тога је веома чудновато што у овом манастиру постоји фреска на којој крила има и Богородица.
Изнад фреске, међутим, постоји бледи натпис који ову мистерију можда мало расветљава. Пише: “Да нас Богородица својим крилима чува и штити од свих напада злога који покушава да нас поколеба у нашој вери”.
Манастир Суково
Манастир Суково се налази 18 километара источно од Пирота код села Сукова, на десној обали реке Јерме.
Фото: Јутјуб принтскрин/RAS televizija
Налази се у подножју брда званог “Царев камен”. Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Пре Другог светског рата био је мушки, а сада је женски манастир.
Век градње и ктитор манастира су непознати, док је манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице. На основу мало сачуваних података, зна се да је више пута рушен, као и то да је живописан 1606. године.
Данашњу манастирску цркву подигао је од 1857. до 1859. године, по предању, Сали-бег из Пирота. Он је на темељима старе цркве подигао нову, у знак захвалности за оздрављење свог сина Емина, а живопис у њој је урађен 1869. године.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
